Гласање је уставно право сваког држављанина Србије, било то у Србији или у дијаспори,
Међутим, док се гласање људи из дијаспоре узурпира ускраћивањем њихових основних људских, односно грађанских права и слобода, гласање у Србији је драстично узурпирано ускраћивањем, како грађанских, тако још драстичније, економских права и слобода.
Постоји, међутим, сасвим другачији сценарио за гласање дијаспоре. Наиме, у овом случају не постоји могућност манипулације држављанима Србије њиховим економским, односно социјалним слободама и правима. Овде је патентиран генијални изум у Упутству за спровођење Закона о јединственом бирачком списку, објављеном у “Службеном гласнику РС” бр 15/12 и 8818, тачка 3. промене у бирачком списку.
Дакле, по подношењу захтева за гласање у иностранству, надлежне општинске, односно градске управе и Републичка изборна комисија, овлашћене за решавање тих захтева, доносе решење о одређивању бирачког места за гласање, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству. Заиста генијално.
Ако, дакле, неко жели да гласа из Сан Дијега, Калифорнија, тада мора да постоји најмање 100 пријављених захтева за гласање из тог места да би се организовало гласање од стране дипломатско-конзуларног представништва које прослеђује захтеве подносиоца. У пракси готово да нема никакве шансе да ће се то и десити, уместо да се омогући гласање електронском поштом, препорученом поштом и сл.
Ако се овоме дода деценијска летаргија дијаспоре у вези са пријављивањем за гласање у Србији, онда је јасно зашто јако мали број наших држављана гласа на изборима у Србији.
Ова летаргија је резултат дугогодишње незаинтересованости државе Србије у укључивању дијаспоре у политички и привредни живот наше државе. Најпре је комунистички режим системски гушио сваку повезаност дијаспоре са матицом и то врло систематски, да би од петооктобарских промена та повезаност била сведена на пуку формалност.
С друге стране, дијаспора, са константним девизним приливима сваке године, буквално је главна финансијска инфузија матице Србије. То само говори колика је везаност дијаспоре са матицом а у исто време снажна финансијска зависност матице од дијаспоре.
Нажалост, економски потенцијали дијаспоре стављени су сасвим по страни упркос научним студијама који говоре супротно, о великом економском потенцијалу дијаспоре за економски просперитет матице. Како то, међутим, остварити када су многи наши држављани у иностранству лишени права да гласају.
Остаје нам једино да проучимо Кину која је све те потенцијале дијаспоре имплементирала до савршенства.
Др Предраг Урошевић,
специјалиста опште хирургије и медицине, стручњак за рак коже
Бризбејн, Аустралија
Прочитајте програм Народне странке за дијаспору ОВДЕ .