Културни туризам је кретање људи ка културним атракцијама, које се налазе изван места њиховог пребивалишта, са намером да прикупе нове информације и искуства, како би се задовољиле њихове културне потребе (Richards, 1999).
Људи не долазе у Београд због аеродрома, не долазе због хотела или спортских терена. Они долазе због културе тј. да виде и упознају се са материјалним и нематеријалним културним наслеђем туристичке дестинације. Према томе, културни туризам је груписан према верском, образовном, фестивалском, фолклорном садржају који је у кохезији са материјалним и нематеријалном културним наслеђем. Културни туризам пружа низ искустава од традиционалних до креативних и препознаје три аспекта економски, социјални и еколошки. Потребно је напоменути да УНЕСKО поседује „Одељење за културни туризам“ које показује пажљиво третирање тема повезаних са културом и културним туризмом, што је свакако један од главних показатеља да су култура и туризам део нераскидивог система, и да многе земље света заснивају економски развој управо на тој основи.
Тренд раста градског културног туризма бележи највећу стопу раста на европском туристичком тржишту. Око 60% туриста који посете градове процењује да је главни мотив њихове посете култура. Према процени Светске туристичке организације 25% Европљана, тј. савремених туриста има потребу да се асимилује у специфичну локалну заједницу, да живи као локални тј. жели да упозна аутентични и традиционални садржај. Да би се ова потреба у потпуности остварила, неопходно је пре свега подићи и културни и образовни ниво локалног становништва, јер недовољно образовање може довести до културне неравнотеже због великих разлика у системима вредности, што може постати директна препрека за социо-културну размену и одрживост и на тај начин се може створити лоша слика о дестинацији на туристичком тржишту.
Проблеми актуелног одрживог коришћења културног туризма града Београда
• Недовољна буџетска средства, односно средства туристичког сектора и сектора културе и управе града Београда за развој културног туризма.
• Недостатак мултидисциплинарне сарадње између културног и туристичког сектора. • Недовољно знање локалног становништва о значају културног наслеђа узрок је лошег коришћења у туристичке сврхе.
• Недовољно креирање културних и туристичких програма који су атрактивни за шире регионално или међународно тржиште како би се Београд као европска престоница учинила видљивијом на културно-туристичкој мапи, и како би се повећали приходи од културних и туристичких програма.
• Недовољна или лоше организована промоција културних и туристичких програма које је резултирана недопирањем циљне тржишне групације.
• Неадекватно управљање културних и туристичких пројеката, проузроковани нетранспарентним расписивањима и закључивањима пројеката, чиме се директно оштећује финансијско језгро културе као главног потенцијала у економском развојном пословању.
• Недовољно знање координатора културних и туристичких пројеката о културном менаџменту, о повезивању туризма и културне баштине.
• Некомпетентност запослених у културним организацијама за нова радна места потребна за развој културног туризма.
• Недовољна запосленост у културним организацијама која резултира дефицитом реализованих пројеката културног туризма.
• Слабо укључивање културних ресурса у туристичке аранжмане, што смањује значај културе као потенцијала у туристичком пословању.
• Недостатак препознатљивог бренда тј. основног препознатљивог продајног производа, са циљем повећања атрактивности културно-туристичког програма на домаћем и иностраном тржишту, као и његова недовољна употреба, дистрибуција, промоција и продаја.
• И даље недовољно обележавање културних предмета и културно – историјских целина, а тиме и њихова неприступачност као и неадекватна интерпретација културних експоната, што резултира неразумљивошћу и незанимљивошћу за међулокално, регионално и интернационално туристичко тржиште.
• Радно време појединих културних институција није прилагођено уобичајеном времену посете туриста.
• Неприступачност културним добрима и културно – историјским целинама за особе са посебним потребама.
ПРЕДУЗЕТНИШТВО УТЕМЕЉЕНО НА КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ
Kултурна баштина Београда својом разноликолишћу, значајем и распрострањеношћу представља велики потенцијал за развој културног предузеништва где се издвајају: културна индустрија (стварање нових културних предузећа у области продукције, дизајна, фестивала, издаваштва, иновација; подстицање слободних уметника; развој старих уметничких заната, приходи локалној заједници) и културни менаџмент (организовање, промоција, формирање брендираног производа, вођење културних пројеката, едукација менаџера у култури и др). Уколико се примењују регулисани стандарди, културно предузетништво засигурно обезбеђује додатна финансијска средства за заштиту и очување културе града Београда.
Проблеми актуелног одрживог развоја културног предузетништва града Београда
• Непрепознавање, недовољна прихватљивост и недостатак систематске и финансијске подршке свим облицима културних индустрија на централном и локалном нивоу од стране руководећих надлежних ресурсних органа.
• Због секторског приступа јавним политикама, није развијена форма сарадње између ресурсних органа у концепцији, развоју и спровођењу одрживе употребе културне баштине.
• Недовољно развијена свест на свим нивоима о могућностима културног предузетништва, односно о културном туризму и његовом развојном потенцијалу и значају за заштиту и очување културне баштине града Београда.
• Недовољно развијен систем мера за заштиту и очување културног наслеђа за подстицање његове употребе на принципима одрживости.
• Недовољно развијен менаџмент у култури у смислу кључне подршке за даљи развој предузетништва заснованог на културном туризму.
• Недовољно јасни и нетранспарентни критеријуми за оцењивање пројектних пријава на тендере за културно предузетништво.
• Недовољан капацитет запослености извођача као и обука за припрему координатора за управљање пројектима културног предузетништва.
• Недовољан проток информација о свим домаћим и страним тендерима за пројекте и друге изворе финансирања на које се могу пријавити културне институције, градске развојне агенције, уметничка удружења, предузетници, традиционални занатлије, слободни уметници и други корисници.
• Недовољно учешће иновативног сектора у пољу културе, што значи неискоришћеност значајних потенцијала за даљи развој културног предузетништва.
• Недовољно улагање у људске ресурсе, развој нових вештина и коришћење информационо-комуникационе технологије за потребе даљег развоја културног предузетништва.
• Изумирање старих уметничких делатности, односно губитак знања и вештина у производњи аутохтоних и традиционалних производа и незаинтересованост младих за активно деловање и будући развој.
• Недовољно спровођење систематске јавне промоције културног предузетништва где се ослабљује веза за његов даљи развој и подстицај очувању и економској употреби културне баштине.
Мирјана Југовић
чланица Одбора Народне странке за културу