Ових дана сам се возила по Београду са циљем да посматрам саобраћај. Оно што сам запажала је само потврдило моје мишљење о проблемима које град има. Али, док сам се ја тако возила, поред мене је прозујало службено возило Владе Републике Србије, па нисам могла а да се не запитам, ко год да је био у том ауту, под ротацијом, са пратњом возила испред и возила иза, уз склањање осталих возила са пута, да ли је тај неко свестан саобраћајне гужве у Београду? Када је тај неко (или та нека) у затамњеном возилу под пратњом ушао (или ушла) у аутобус јавног градског превоза, али онако за себе, без свите која га/је прати и већ инсценираних догађаја?  

Отишла сам и до познатог тржног центра у Новом Београду и до куме у „А блок“ и нисам имала где да се паркирам ни у гаражи тржног центра, ни на паркингу „А блока“. Како је могуће да пословни и стамбени комплекси, који су изграђени тек пре пар година, већ имају проблем са паркирањем? Није ме мрзело да погледам урбанистичке услове и приметим да се данас објекти граде по правилницима и нормативима који се нису променили деценијама уназад: једно паркинг место за један стан и једно паркинг место на 70 квадратних метара пословног простора! Можда су то некада били добри нормативи, али за Београд то је увелико превазиђено, јер је само у претходној години било више од 18.000 новорегистрованих возила, али су нормативи исти. Питам се ко је одговоран за то?

Управо због пораста броја новоизграђених објеката у централној зони Београда, а са горе поменутим нормативима за паркирање, данас паркирање постаје велики проблем. Даље се дешава да у недостатку паркинг места долази до непрописног паркирања. Казна за непрописно паркира износи 5.000 динара, осим уколико је возило паркирано тако да угрожава саобраћај када се осим поменуте казне наплаћује и услуга одношења возила у износу од 9.500 динара. Овде се поставља питање да ли су трошкови превоза од пар километара који се обављају по граду за измештање непрописно паркираних возила који угрожавају безбедност саобраћаја изнад тржишне вредности таквог превоза? Чини се да јесу, али то не можемо са сигурношћу ни да знамо, јер нема здраве конкуренције. Само са једним предузећем је Град склопио овакву врсту уговора, само то предузеће има право да односи непрописно паркирана возила и само том предузећу МУП даје налог за одношење. Хм, мислим да се ово у свету зове монопол!

Лично сматрам да корисник који непрописно паркира возило треба да плати казну и да свако возило које угрожава саобраћај (али заиста да утиче на безбедност саобраћаја!) треба да буде премештено, али исто тако сматрам да власт у Београду треба да се позабави проблемом паркирања и омогући грађанима већи комфор. Не мора свако возило да уђе у центар града, али мора сваки корисник! Власт у Граду треба да омогући својим грађанима да имају где да паркирају своја возила у централној зони (изградња нових гаража), и/или да омогући паркирање возила ван централне зоне града (наменска градња паркиралишта и паркинг гаража), на начин да ефикасним јавним превозом обезбеди да сваки грађанин може комфорно да дође до централне зоне града. Град је најавио изградњу пет подземних гаража у центру града, са укупно 2.000 гаражних места, али је од тог плана одустао. То градску власт није спречило да у међувремену укине око 1.800 паркинг места у централној зони града услед изградње пешачких зона. Извините, да ли овде видите логику?  

У Београду, као у већини градова са великим бројем становништва, преовлађује аутобуски превоз (око 45%), тј. заједно са осталим видовима јавног превоза (трамвај и тролејбус) мање од 50%. Тежња градских власти треба да буде да се овај проценат повећава и да буде стабилан. У престоници је забележен деценијски тренд смањења средње брзине јавног превоза (што значи и дуже време путовања). Да ли знате да јавни превоз у Београду данас чини око 1.400 аутобуса, 200 трамваја, 200 тролејбуса и око 4.000 регистрованих такси возила? Одлука и најава градских власти да Београд ове године купи 80 електричних аутобуса пала је опет у воду, али и показала нестручност при одлучивању о политици града. Тврдити да се електрични аутобуси набављају због заштите животне средине, а реконструисати улицу 27. марта без проширења пешачке стазе, без изградње бициклистичке стазе и без промене инсталација (кишне и фекалне канализације, водовода и сл.), у најмању руку је лицемерно.

Да би јавни превоз функционисао и био комфорнији Београду су потребне, где год је то могуће, приоритетне саобраћајне траке, такозване жуте траке.  

Да ли мислите да је фер и поштено да се уведе правило да корисници који остварују градски попуст (повлашћену цену путовања јавним градским превозом) не смеју да користе исти у периоду највећих гужви тј. вршног сата, такозваног шпица у периоду између 7 сати и 10 сати, као и у периоду између 15 сати и 17 сати?

Проширење пешачке зоне у центру града  је лоша за Београд, јер није у интересу грађана. Грађани имају интерес да дођу и приступају свим садржајима без ограничења. Грађанима Београда су потребне мере које мање коштају и да их мање малтретирају. Грађанима су потребни брз транспорт, адекватна инфраструктура, добро одржавање постојеће инфраструктуре и средстава. Свима је у интересу да деца у Београду буду безбеднија и да саобраћај не угрожава здравље људи (тако што се возила споро крећу, имају више маневара, загађују ваздух издувним гасовима, отпацима гума и сл). Задовољавање потреба и интерес грађана јесте циљ Народне странке.

Сигурна сам да ће Народна странка да се бори за подизање свести грађана: едукацијама, медијским кампањама, едукацијама едукатора (наставника, васпитача, професора, предавача), едукацијама судија, а све у циљу да безбедност саобраћаја у Београду буде бар по циљевима Стратегије  безбедности саобраћаја за Град Београд у периоду од 2017 – 2020!

 

Марина Липовац Танасковић, дипл.инж.саоб,

председница Одбора Народне странке за саобраћај и одборница у Скупштини Београда