У фебруару 2015. године усвојена је Национална стратегија за младе са циљем да се до 2025. године реши највећи део проблема младих који масовно напуштају земљу. Како је одлазак младих једна од најгорих последица тоталне разорености друштва, смањење овог тренда био би најмеродавнији показатељ да се у Србији нешто мења на боље. Међутим, како ни после скоро 8 година власти одлив становништва није заустављен већ се повећао, можемо само констатовати да је политка овог режима тотално неуспешна, а да је Стратегија за младе, иако тек на „половини свог живота“ само мртво слово на папиру без икакве шансе да испуни циљеве који су постављени. Парадокс кампање Српске напредне странке под слоганом „За нашу децу“ лежи у томе што се овим слоганом нико не обраћа младим људима, већ њиховим родитељима са циљем да у њима пробуде наду и приволе их да гласају за њих, када већ нису успели њихову децу који су ту наду  одавно изгубили и који се, у потрази за бољим животом, пакују или су се већ одавно спаковали и отишли.

У уводу Националне стратегије за младе наводи се да је тај документ „гаранција омладини“ од државе која ће се трудити да помогне младима у готово свим областима, међутим он више личи на списак потенцијалних теза за предизбори летак него на Стратегију која ће поправити свеопште стање ствари на терену.

Док се у писаној Стратегији као један од основних циљева наводи развој предузетништва кроз субвенције за младе привреднике, „предузетничко описмењавање“ и повезивање тржишта рада са образовањем у пракси су ствари тотално другачије. У „неписаној“ стратегији коју спроводи Александар Вучић, омладина Србије све више постаје јефтина радна снаге, којој се поручује да је седам радних дана недељно за плату од 350 евра будућност и да ништа није боље у развијеним земљама запада. Проблем лежи у чињеници да је још пре пет година 93,7% младих користило интернет и могли су на најједноставнији начин да сазнају да је стварност потпуно другачија.

Здравство је такође ставка обухваћена Стратегијом и свакако важан услов за одлуку о одласку из Србије, како људи који не желе да живе у земљи у којој неће добити адекватну помоћ, тако и лекара и медицинског особља. Упркос Стратегији, као и чињеници да се готово четвртина буџета Републике Србије одваја за ову област, стање је катастрофално.

Случајно или намерно, на самом дну стратешких циљева налази се коришћење и учешће младих у  креирању културних садржаја. Без обзира што се највећи део младих информише путем интернета, тренутно загађење медијског простора ријалити програмом, лажним вестима више него јасније оцртава ментално стање нације, као и вредности које се сматрају пожељним.

Закључак до ког се долази јесте да владајућа гарнитура, осим што гази Устав и законе који су донети пре њих, није у стању да спроведе у дело ни документ који је потписао њихов председник, Александар Вучић. Зато, уместо трошења средстава и времена грађана Србије на ствари за које немају капацитете, много би боље било да признају да су изневерили све, а посебно младе и  енергију усмере на обезбеђивање услова за правилне и фер изборе, јер у овој земљи живи још много људи који би се са проблемима младих много боље носили. Слогани и кампање им у овом случају неће помоћи, јер млади, својим неизласком на изборе, показују свима шта мисле о политичкој ситуацији у земљи.