ПИСМЕНИ ЗАДАТАК ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ЈЕДАН ДАН У МОМ ДОМУ
Мој омиљени дан у недељи је понедељак. Многи моји другари из одељења мисле да сам чудан, јер је њима најомиљенији петак, а некима и субота. Недеља није, јер се тада спремамо за школу. Међутим, у мом дому, понедељак увече представља право уживање које не бих мењао ни за један петак после школе.
На срећној телевизији се скоро сваког понедељка у 21h, емитује емисија која се зове Ћирилица. Мој тата каже да је уредник много паметан човек јер је изабрао баш тај назив. Мени је такође симпатично, јер и ми учимо ћирилицу на српском. У тој емисији учествују председник наше државе господин Александар Вучић као гост и водитељ емисије Александар Вучић. Током четири сата програма, водитељ Вучић поставља веома тешка и како мој тата каже, незгодна питања нашем председнику у намери да га обрука. Међутим, наш председник, господин Александар Вучић на свако од тих опасних питања има спреман одговор. Не само да тачно зна шта да каже, него ти одговори трају некада и по пола сата. Ја мало задремам, а мој тата ускликне “ јој како је он способан” па ме разбуди да издржим бар до поноћи. Ја мислим да водитељ Вучић намерно нервира нашег председника господина Александра Вучића, јер му стално помиње неке људе које председник никако не воли. То су неки нерадници, што не воле нашу државу, узимају паре и нашем народу и од неких странаца и хоће да скину председника са власти. Нас све у кући то јако погађа. Тата каже да су они већ владали Србијом и довели нам неку демократију која нас је упропастила. Ја се тада хвала Богу још нисам родио па нисам осетио ту страхоту. Међутим, председник наш господин Александар Вучић се њих уопште не плаши. Он то каже и по двадесетак пута у тој емисији а понавља и у другим емисијама у којима гостује, мада га нема баш толико често колико бих ја волео. Ја увек помислим, па када се он не боји тих зликоваца, нећу ни ја. Мада, понекад их сањам баш тог понедељка увече и имам ноћне море.
Ја се много радујем када председник почне храбро и гласно да говори, па га одушевљена публика у студију награди громогласним аплаузом. Тада и сви ми у кући тапшемо и много нам је лепо. Једини који не аплаудира је водитељ Вучић, него наставља да поставља питања једном човеку из публике који ништа не проговара. Мени само није јасно, што он не седи са осталим навијачима, него је за столом са водитељем Вучићем и нашим председником господином Александром Вучићем. Тај чика са смешном фризуром се зове Марић. Мој тата каже да њега наш председник растура са питањима, па тај Марић само гута кнедле и мора да ућути када председник прича, јер је председник паметнији. Ја и даље мислим да би он требао да седи тамо где је и остатак публике. Овако само смета. Увек ми је жао што заспим пред крај, али ми тата сутрадан преприча остатак емисије. Једино је проблем што сам уторком ујутру у школи поспан или како каже моја учитељица - одсутан. Бар би она требала да ме разуме, јер сам сигуран да и она и директор гледају Ћирилицу. Чуо сам их прошлог априла како на ходнику разговарају и директор јој је рекао: Милена, сада је пресудно да подржимо председника, иначе ћемо сви на улицу.
Свим добрим и поштеним људима којима је стало до Србије и нашег народа, препоручујем да никако не пропуштају ову феноменалну емисију. Ту човек свашта може да научи, занимљивије је од цртаћа а и цела породица се окупи. Ја бих на крају поручио водитељу Вучићу, да се не нада да ће икада успети да збуни нашег председника господина Александра Вучића, јер он увек одговара на свако питање и сваки интервју. А оним зликовцима што га нервирају да кажем : Никада га нећете победити, док се сам не повуче.
П.С. Само да још оног Марића што ћути врате у публику.
Марко Степановић ¼ О.Ш Анта Богићевић