Жене у Србији су већина, али још увек су тиха већина – наш глас се не чује довољно гласно, ни довољно често, барем не тамо где се доносе кључне одлуке које се тичу наших живота и наших породица.
Зашто је то тако ако наши узори – наше мајке и наше баке нису биле пасивне, напротив - биле су изузетно пожртвоване, вредне, радне, једном речју памтимо их као змај-жене, било да су биле раднице, домаћице, пољопривреднице... Немојмо никада да их заборавимо – ценимо њихов допринос нашој еманципацији! Њихов рад и њихова одважност је утирала пут оним женама у Србији које су данас на истакнутим и моћним позицијама, као што су професорке, лекарке, научнице, уметнице, директорке, менаџерке, власнице фирме - предузетнице, спортисткиње, политичарке ...
С обзиром да су многе жене на тим важним позицијама, често ћете чути реченицу: шта заправо хоће те жене? Када су и код нас уведене квоте које су омогућиле да данас у Скупштини Србије од укупно 250 посланика, више од трећине, тачније 36 одсто буду жене. Мада истраживања показују да жене и код нас и у свету не гласају тако радо за жене – већина жена се опредељује за мушке кандидате на изборима.
Уосталом, чињеница је да је много више мушкараца на истакнутим политичким позицијама.
Зато и ми жене морамо да учимо од мушкараца и да развијемо тимски – такмичарски дух који се код мушкараца подстиче од детињства васпитањем. Крајње је време да и ми будемо много више међусобно солидарне. Од америчких политичарки сам чула ову пословицу – готово клетву: Ако пакао заиста постоји, мора да тамо има једно место за оне жене које не подржавају друге жене!
Радно место, посао, је управо идеално место за јачање солидарности међу женама. Јер управо се на радном месту – било да радите код приватника или у државној служби, највише испољава неравноправност, чак и дискриминација према женама.
Подаци Републичког завода за статистику показују да су жене у Србији слабије плаћене од мушкараца. Женска плата у државним институцијама је 22 одсто мања од мушке плате. Или да то кажемо на другачији начин: мушкарци у државној служби у Србији зарађују 22 одсто више од женских колегиница. У марту 2017. године мушкарци су просечно зарадили 55.256 динара, а жене 45.450. Што значи да женска диплома још увек није једнако вреднована као и мушка диплома. Штавише, што жене више улажу у сопствено образовање, разлике су веће. Подаци кажу да су мушкарци у Србији запослени са дипломом факултета у марту 2017. године примили у просеку чак 89.749 динара, а жене 65.491 динара – разлика код високообразованих је, дакле, чак и већа – 37 одсто! Мања разлика је код запослених са средњом стручном спремом: „свега“ 26 посто.
Све ове бројке нам говоре поражавајућу чињеницу: да жене известан период у току године раде за послодавца – државу потпуно бесплатно. Јер, ако је плата жена мања за 22-37 одсто на годишњем нивоу, то значи да ће од 365 дана жене у Србији чак 80-101 дана радити потпуно бесплатно! Да појасним још сликовитије: то значи да ће жене од 13. октобра до 31. децембра радити без плате – дакле, њихов рад је бесплатан скоро два и по месеца у току године! Имајмо на уму тај 13. октобар – забележимо га црним словом у календар. Као подсетник да жене у Србији масовно пристају да раде за мању плату него њихове мушке колеге.
Истраживања у Србији су показала да су жене мање плаћене од мушкараца из два разлога: зато што послодавци мисле да су жене склоне да у непредвидљивом тренутку заснују или прошире породицу – роде децу, оду на породиљско или напусте посао.
Други разлог је предрасуда да се жене посматрају као „лепши“, „слабији пол“, да су емотивније, и да неће моћи ефикасно да руководе и да контролишу запослене.
Зато је наш циљ да подстакнемо жене да се боре против ових препрека и предрасуда. Тако што ће пажљиво да планирају своје школовање, своју професионалну каријеру и заснивање породице. Јер одлука о избору занимања – професије и рађању потомства у већој мери зависи од жена, него од будућих послодаваца. Наш приоритетни циљ је да економски оснажимо жене Србије. Да много чешће улазе у конкуренцију за боље плаћене позиције у радном колективу и да много чешће захтевају повишицу плате.
Ето, то је одговор на постављено питање – шта заправо хоће те жене? Хоћемо да подстакнемо и да научимо жене да постављају два конкретна захтева: хоћу повишицу плате! Или: хоћу боље плаћено радно место! Када се жене одваже да на тај начин разговарају на свом радном месту – ствари ће се мењати на боље. Компликовано? Немогуће? Исто колико је и оправдано и могуће. Пробајте. Јер, ако наставите да ћутите – пристајете да радите бесплатно два и по месеца у току године.
Председница Форума жена Народне странке
др Дијана Вукомановић