Обавестио сам јавност да је Вучић тајно вечерао у Паризу у уторак, 13. марта, са Хашимом Тачијем, и да је мимо уобичајених протоколарних процедура следећег викенда отпутовао у Њујорк – а и Тачи такође.
Пошто није имао куд, морао је да се огласи, и то прилично нервозно. Ниједну од мојих тврдњи није демантовао, нити објаснио зашто је своје активности покушао да сакрије – вероватно не из најчаснијих намера, каже за Данас Вук Јеремић, бивши шеф дипломатије, а сада лидер Народне странке, одговарајући на питање да ли, будући да је први коме је из опозиције Александар Вучић одговорио на Твитеру, сматра да је натерао председника Србије да користи ову друштвену мрежу.
Вучић се, ипак, у Њујорку састао са генералним секретаром УН Антониом Гутересом и тај сусрет није био тајан.
Вучић је састанак са Гутересом затражио у последњем тренутку – у понедељак увече је упућен захтев за састанак за среду. У седишту УН важи правило да генерални секретар не одбија састанке са шефовима држава-чланица и зато га је протоколарно примио на 25 минута, што је могло и да се види из Гутересове јавности доступне агенде за тај дан. Састанак је, дакле, заказан у последњи час, у очигледној изнудици, чега су у УН наравно били свесни. То је изазвало подсмех, и наштетило угледу Србије у светској организацији – озбиљни државници то напросто не раде.
Стално истичете да позиција Вучића споља није тако чврста као што се чини. На основу чега то тврдите?
Имам контакте у целом свету, од којих добијам сасвим поуздане информације. Серија тешких удараца које је Србија доживела у последње време само потврђује моју тврдњу да Вучић не ужива велики углед у свету. Ту пре свега мислим на стављање Србије на црну листу међународне организације ФАТФ држава осумњичених за прање новца и финансирање међународног тероризма, као и извештај тела Савета Европе ГРЕКО (ГРЕЦО) у којем се наводи да Србија није применила ниједну од 13 препорука за сузбијање корупције у правосуђу и међу парламентарцима. Уосталом, Вучић је у свом прилично бизарном обраћању из Њујорка признао да, осим што тамо ноћу обилази затворене књижаре, није добио апсолутно ништа што је од интереса за Србију. То је можда најбољи опис његове шестогодишње владавине.
Да ли сматрате да опозиција, у којој је Народна странка најгласнија по том питању, може да утиче или чак да спречи да Вучић потпише обавезујући споразум са Приштином?
На основу начина на који је Вучић преговарао и шта је добио, тј. боље рећи није добио бриселским споразумима, а и на основу његовог признања да нису изгледне никакве концесије за Србију, намеће се логичан закључак да је нанета штета националним интересима. Зато од Вучића тражимо да више не потписује било какве споразуме којима Србија не добија ништа а даје све. Слажем се са Вама да је Народна странка тренутно најгласнија у разоткривању и критици Вучићеве националне политике, али верујем да ће се све више гласова придруживати томе.
Да ли може Вама да се догоди исто што је било и са СНС, да од жестоких критичара споразума у вези са Косовом, када и ако дођете на власт, наставите са њиховим спровођењем?
Мени то свакако не би могло да се догоди, јер не правим тајне споразуме и нисам направио никакво обећање било ком страном центру моћи. Променио бих начин на који се преговара са међународним актерима – у том домену имам извесно искуство. Исто тако, нисам уцењен као Вучић, тако да не бих морао да урадим све што се од мене тражи. Коначно, одувек сам се залагао да се преговори о најважнијим државним питањима воде транспарентно и да се парламенту и читавој јавности полажу рачуни. Тако ће и бити када преузмемо одговорност за вођење Србије.
Шта је по Вама следеће, након споразума Србије и Косова, да ли је то услов Београду да помогне да се Република Српска чвршће интегрише у БиХ?
Од начина на који се преговара са Приштином зависиће и перцепција међународне заједнице о томе колико је Србија способна и вољна да штити своје интересе у региону и ширем окружењу. У вези са БиХ, будућа политичка кретања ће у великој мери зависити од резултата тамошњих избора, који би требало да буду одржани у октобру.
Да ли сматрате да постоје услови за улазак у ЕУ који се не могу и не смеју прихватити, као што је то некад сматрао док је био на власти Војислав Коштуница?
Процес приступања ЕУ доживљавам пре свега као процес достизања европских стандарда у друштву и уређивање државе по модерним европским критеријумима. Сматрам да је то корисно за Србију. Преговори о приступању су веома сложени и све државе које су преговарале су настојале да за себе добију најбоља могућа решења. Тако би требало да ради и стручна и одговорна власт у Србији, какву, нажалост, сада немамо. Када једном дођемо до краја преговора и ако нам тада буде понуђено чланство у ЕУ, онда би о томе требало да се изјасне грађани на референдуму. То сасвим сигурно неће бити у догледно време, и постоји велика вероватноћа да ће се у том периоду доста тога променити, како у Европи, тако и у свету.
Ако пређете цензус у Смедеревској Паланци, где Ваша Народна странка први пут самостално излази на изборе, да ли ћете наставити да тако наступате и у другим општинама у Србији где буде избора?
Александар Вучић је издао експлицитно наређење – Народна странка у Смедеревској Паланци мора остати испод цензуса и сви расположиви ресурси власти су стављени у погон да би се то догодило. То подразумева и пребијање, застрашивање, манипулације и крађу на сам дан избора. Народна странка је у овом тренутку у Смедеревској Паланци, као и у многим местима широм Србије, једина странка чија популарност расте и коју режим доживљава као највећег противника. Ми се залажемо за заједнички наступ опозиције где год је то могуће. Не можемо, међутим, улазити у савез са онима који су се компромитовали у вршењу власти, као што је то случај са другом опозиционом листом у Смедеревској Паланци, која тамо ужива подршку режима.
Када ће се знати да ли прихватате чвршћу заједничку организацију са Ђиласом Савез за Србију, или сматрате да имате веће шансе као Народна странка?
То је идеја вредна пажње и свакако ћемо о њој разговарати. Народна странка се залагала за јединство опозиције и пре београдских избора, а наставићемо да се за то залажемо и убудуће. Сигурно ћемо наставити да блиско сарађујемо и са Драганом Ђиласом и са осталима из истинске опозиције.
Посвећени смо служењу, не богаћењу
Не чини ли Вам се да је Народна странка концепт који је у супротности са Вашим политичким профилом – Ви много више припадате естаблишменту (школовани у иностранству, први посао у кабинету председника Републике) него народу?
Истина је да сам као универзитетски стипендиста завршио и Кембриџ и Харвард, али први посао ми није био у државној служби, већ у једној великој инвестиционој банци, а потом и у једној гигантској фармацеутској компанији у Лондону. Данас сам у борду једног од највећих светских инвестиционих фондова у Швајцарској. Захваљујући контактима и угледу који сам стекао у свету, ја могу да обезбедим своју породицу а да се не бавим политиком. Народна у имену наше странке значи посвећеност служењу народу, а не одређени степен стручне спреме или имовинско стање. Главна подела у Србији је на оне који желе да служе народу и оне који желе да се обогате на његов рачун. У томе је суштинска разлика између људи и филозофије Народне странке и ненародног режима Александра Вучића, човека који нема дан радног стажа ван политике.