Преузето са портала „Данас“
„Причу о одбрани слободних градова могла бих да разумем да претходно није договорено да нећемо да учествујемо на лажним изборима и доприносимо перцепцији да је све у реду или барем подношљиво, а држава нам је заробљена. То не кажем само ја, ту дијагнозу и налаз смо добили од Европске комисије. Стога позивам колеге из опозиције да размисле добро о својој улози „корисног идиота режима“ пре но што се одлуче да учествују на изборима“, каже у разговору за Данас Санда Рашковић Ивић,потпредседница Народне странке.
Председници Шапца и Параћина ипак сматрају да треба изборима бранити једине слободне оазе у земљи.
„Ако смо се одлучили за бојкот на свим нивоима, а јесмо, онда нема изузетака. Сигурна сам да би опозиција могла у двадесетак општина по Србији да освоји власт. Али ће пак бојкотовати изборе. Бојкот треба да буде тоталан или никакав. Не може се бити „мало трудан“. Бојкотом показујемо сву огољену ауторитарност режима. Рецимо у Трговишту је на избору за месне заједнице само листа СНС. Дефакто је тако у целој Србији. Тога је режим свестан и зато је ценус спуштен на три одсто, да би се створио привид дмократије и да би Вучић убацио омиљеног опозиционара многих режима у Скупштину. Да му буде „страшило“ које ће напредњаке у поређењу са њим пласирати међу енглеске лордове“.
Први ударац идеји бојкота задало је удружење „1 од 5 милиона“ оптужујући посланике да нису спровели бојкот у парламенту.
„Верујем да је бојкот у Скупштини могао да буде ефектнији, али посланици су у сали држали конференције за штампу о разним темама. Питање је друго ко је ко и колико преносио и опет се враћамо на контролисане и заробљене медије. Не бих рекла да су студенткиње из „1 од 5 милиона“ икоме задале ударац. Тешко ми је да оптужим ту децу да раде за режим, али могу да кажем да имају још много да уче, јер њихов поступак и образложење говоре о политичком дилетантизму. Шетати месецима иза плаката на којима пише „Бојкот – 1 од 5 милиона“, а онда образлагати излазак на изборе је дилетантски. Али праштам на младост и неискуство“.
И Ви сте својевремено били против бојкота, али сте ипак остали доследни страначкој одлуци, због чега?
„Сматрала сам да је бојкот исувише велики ризик за опстанак странке. Већина је донела одлуку да се бојкотује и ја сам се сагласила. Што више време одмиче, све је јасније да је бојкот једини смислен одговор на политичко насиље и ријалити коме не желимо да дамо допринос. Спуштање цензуса на три одсто је оголило до краја овај режим опасних намера. Мислим да су они који су тада имали дилеме шта чинити, схватили да је учествовање на изборима учествовање у даљем „заробљавању“ Србије. Дакле, мој став је еволуирао ка бојкоту на темељу акција које је режим предузимао“.
Представници европских институција изјаснили су се против бојкота, али је СЗС одбио такву могућност. Да ли је СЗС тако одбацио пружену руку за помоћ?
„Представници еврпских институција гледају своје интересе, а интерес је да им Вучић испоручи обећано у вези са питањем КиМ. Зато им треба парламент који је легитиман, а избори на којима сви учествују. Али они овде не живе и не осећају тај мирис страха који се шири Србијом, нарочито у малим срединама. Мислим да нисмо затворили врата према Европљанима Пре неки дан је госпођа Тања Фајон рекла да дијалог са целокупном опозицијом треба и одржавати. Неформално, неки западни званичници изражавају разумевање за бојкот. Али постоји виши циљ који треба опослити и зато се тражи наше ућешће на изборима и тиме давање легитимитета свакој одлуци будућег сазива“.
Европарламентарци су подржали и предлог Гордане Чомић о учешћу 40 одсто жена на свим листама.
„Формално гледано 40 одсто жена у парламенту је добра ствар. Али које су то жене и шта су или шта ће те жене учинити добро за друге жене. С друге стране кад у парламенту имате говор мржње, ниподаштавања и вређања жена, а то се не санкционише, бојим се да та бројка од 40 одсто остаје само успех којим ће се режим закитити и показати своју демократичност. Тако је и Брнабићева доведена на место премијерке као ЛГБТ да би се модерни Запад фасцинирао, а она је суштински Вучићев трбухозборац и послушник“.
То је ипак први закон опозиције иза кога је стала СНС и Вучић.
„Режим је стао у одбрану госпође Чомић јер је она прекршила бојкот и одмах им је мила и драга. Госпођа Чомић је рекла да бојкот прекида јер јој је важније да се изгласа обавеза избора 40 одсто жена у Скупштини него било каква страначка дисциплина. Иначе, још пре четири године у закону о родној равноправности који од 2016. чека улазак у скупштинску дебату, а у коме се тражило 40 одсто жена, то је одбијено јер је „нереално“ како је рекла на једном састанку госпођа Маја Гојковић. Сад је реално јер је предизборно и баш је згодно да то предлаже опозициона посланица иза које стаје режим. На памет ми не пада да кажем да је госпођа Чомић кокетирала са режимом, али да ју је режим злоупотребио – јесте, и то упркос њеном великом искуству“.
Осим Чомићеве, многи садашњи и бивши посланици ДС, СДС, ЛДП нашли су удомљење у покрету Србија 21, који је основан због европских вредности.
„Прича се да је покрет Србија 21 Вучићева прича да се обезбеди присуство проевроске левице кад ће већ спуштањем цензуса на три одсто бити обезбеђено присуство, не евроскептичне, већ вулгарно антиевропске деснице. Људи из Србије 21 нису ни малолетни, нити неискусни. Разумем њихове страхове у вези са бојкотом, али режим нам је дао толико разлога да направимо дистанцу, готово „санитарни кордон“ да се ситуација оголи до краја“.