Народна странка

Понош за лист „Нова“: Ако буде услова за изборе, треба нам референдумска атмосфера

Понош за лист „Нова“: Ако буде услова за изборе, треба нам референдумска атмосфера

Име Здравка Поноша, некадашњег начелника Генералштаба Војске Србије, а данас потпредседника Народне странке, у бројним спекулацијама око кандидата за председничке изборе често се помиње као могуће решење. Понош је за лист „Нова“ говорио о евентуалној кандидатури, преговорима опозиције око изборних услова са владајућом већином, са или без посредника из Европе и укупним односима унутар опозиционог блока.

Чули смо шта је власт понудила опозицији на колосеку дијалога без посредовања странаца. Како вам то изгледа?

Не изгледа. Није Вучић издржао, а да не понизи своју салонску опозицију која се уздала да ће им дати бар нешто. Ако не да би њима дао на значају, а оно бар због себе како би глумио суверенисту који даје опозицији више сам, него уз посредовање странаца. Нисам злурад. Било би ми драго да је у том фарсичном дијалогу постигнуто нешто вредно пажње. И да је Вучић направио корак у добром смеру, без обзира на мотив. Само се чекало да власт саопшти оно што је од почетка држала у фасцикли.

Мислите ли да ће резултати бити бољи у делу дијалога у којем посредују европарламентарци? Шта очекујете од тога?

Требало би, али немам превелика очекивања. Од почетка сам заговарао преговоре власти и опозиције уз посредовање ЕУ, насупрот међустраначком дијалогу у којем председник лажне скупштине изиграва комедијатора. Превелик је ризик да то буде више комедија, а мање медијација. С друге стране, добро је да су европски посредници преузели обавезу да понуде нека решења. То је вредно поштовања, мада није захтевало тражење генијалних решења. Било је сасвим довољно да се концентришу на креирање механизама који би обезбедили услове који бар подсећају на оне које имају у земљама из којих долазе. То су разумна очекивања. А то што је летњи одмор потрајао, не значи да због цајтнота опозиција треба да прихвати приступ – узми или остави, односно треба да буде спремна да остави ако не ваља и ако нема спремности да се то поправи.

У овом тренутку, чему те ближи, бојкоту или изласку на изборе?

Народна странка се спрема за изборе и на њих ће изаћи ако буде услова. Чак и ако се, уз помоћ Европљана, постигне договор о поправљању изборних услова, то не значи да би требало одбацити могућност бојкота до последњег момента. Једно је договор, а сасвим нешто друго његова имплементација. Нико при здравој памети не верује у руковање са Вучићем. Није бојкот циљ, али јесте средство које треба држати при руци.  

Како вам изгледа предлог лидера Двери Бошка Обрадовића за сарадњу опозиције у седам тачака? Да ли је сарадња са Дверима за вас уопште опција?

Број тачака не даје на озбиљности том предлогу. Разумем креативне мотиве и тајминг појављивања тог предлога, али бојим се да не заслужује дубље разматрање. Задржаћу се на само две тезе из тог папира. Није довољно да се неко ко се декларише као опозиција обавеже да после избора неће да сарађује са актуелном влашћу. Шта ћемо са минулим радом? Треба ли да их амнестирамо за досадашњу сарадњу са режимом и чињеницу да је неке од њих режим створио и да их издржава? Друго, зашто би се неко ко се овом режиму супротставља на сваком педљу Србије обавезивао на ненападање онога ко изгмиже испод Вучићевих скута и заноси их у свакој кривини? Наравно да ћемо да их нападамо. Режим их не напада. С режимом имају споразум о ненападању. Не може и са нама. Уосталом, хајде најпре да се изборимо за изборне услове, а као што има кандидата за сарадњу, тако има и оних за нападање и игнорисање. Уважавајући право сваке странке да суверено бира свој пут и посвећује већу или мању пажњу шта о тим поступцима мисли конкуренција, морам да кажем да ја нисам аплаудирао тој екскурзији Двери.

Како и са ким видите могућу сарадњу?

Народна странка се залаже за по једну листу праве опозиције на свим нивоима. Ако буде услова за изборе, треба да створимо референдумску атмосферу – с једне стране они који хоће да мењају Србију набоље, а с друге стране овај режим и његови трабанти. Јасан бинарни избор и на београдским и на републичким и на председничким изборима. То је најбољи сценарио и Народна странка је спремна да подметне леђа за ту варијанту. Али не зависи само од нас да ли ће бити та варијанта.

Да ли постоји могућност да, уколико будете излазили на изборе, Народна странка изађе удружено са ССП, ДС и осталим странкама из овог блока?

Подразумева се у сценарију о којем сам говорио.

Хоћете ли бити председнички кандидат? Да ли је било разговора о томе?

Стање у Србији је такво да немамо тај луксуз да председнички избори буду полигон за одмеравање личних амбиција и подизање партијских листи. Сценарио који сам изложио подразумева да се на свим листама иде заједно. Провидна су и себична залагања да се на пример у Београду иде са једном листом, а на републичке изборе са више листа. Какву то поруку шаље опозиционим гласачима? То свакако не би била атмосфера у којој се гласач опредељује за или против, а о утицају на излазност да не говорим. Исто се односи на председничког кандидата. Треба нам један, најбољи, заједнички, и није мерило да он, његова странка и утицајни твитераши сматрају да је добар и најбољи. Треба нам кандидат који може да добије подршку опозиционих партија, опозиционих и неодлучних гласача. До таквог кандидата се не долази бајањем, него добром вољом и струком. Треба да се компетентно измери не само оно што кандидати имају, него и оно што са добром кампањом и без забушавања може да се направи. Народна странка је спремна за такав неултимативан и конструктиван приступ. То је варијанта вредна стрпљења и разговора. Све остале су субоптималне.

Говорили сте о смрти водника Дејана Стојковића, који је страдао на Пештеру. Знате ли докле се дошло са истрагом и хоћемо ли икад чути истину од званичника о овом случају?

Нигде се није дошло пошто се није ни пошло. Ништа се ту не истражује него се прикрива од самог почетка. Велика је то љага која ће остати на војсци кривицом политичког и војног врха. Љага ће остати и кад се једног дана све то истера до краја, а истераће се кад-тад. Остаће запамћено да је припадник војске на задатку изгубио живот, а да је неко моћан то хтео да прикрије од јавности и од породице због свог рејтинга, каријере, суштински због одсуства части. Да је злоупотребио моћ, нарушио углед војске, угрозио морал њених припадника и повредио породицу старијег водника Стојковића. Војска увек учи из искустава. Ово ће бити лекција како не треба. Важно је да у тој лекцији остану записана конкретна имена.

 

Интервју приредила Јелена Јеловац