Народна странка

Јеремић на Скупштини Народне странке: Вучићев криминални режим мора пасти на изборима

Јеремић на Скупштини Народне странке: Вучићев криминални режим мора пасти на изборима

Говор председника Народне странке Вука Јеремића на седници Скупштине Народне странке:


Драги моји саборци и пријатељи,

Уважени гости,

Ваше екселенције,

Даме и господо,

 

Хвала вам што сте данас овде са нама. Посебна захвалност, као и поздрав за наше вредне активисте, секретаријат и волонтере, за наше радно председништво, за све наше делегате и чланове – за наше Крушевљане, за наше Боране, за наше Крагујевчане, Лесковчане, Суботичане, нашу браћу и сестре са Космета, за моје Чачане, за Нишлије, Новосађане, за наше домаћине Београђане! Поздрав и за све остале наше саборце, из свих крајева Србије, који ће ми опростити што их овај пут нећу све посебно помињати, јер када бих све помињао, стигли бисмо до 121 овде присутног одбора Народне странке!

Искористићу ову прилику да поздравим и наше противнике. Сигуран сам да нас сада пажљиво прате – имаће шта и да виде и да чују!

Четири године је прошло од када смо се окупили око заједничке идеје, идеје да Србија добије боље и праведније друштво, да буде ослобођена од корумпиране, бахате власти и постане боље место за живот свих наших грађана. Устали смо у заштиту националних интереса; стали смо у одбрану достојанства наших људи, спремни да пружимо подршку свима којима овај криминално – колонијални режим одузима право на пристојан живот у сопственој држави. Доказали смо да држимо реч, и да нам људи могу веровати.

Можемо ли да будемо поносни на своју прошлост и да гледамо у будућност у исто време? Можемо ли да будемо део савремене Европе, али и да останемо своји на своме?  Нашим ступањем на политичку сцену Србије пре четири године, вратили смо идеологију у политику, као и идеју да се у политику улази не из личног, већ из јавног интереса. Као странка десног центра, ми негујемо традиционалне вредности, али желимо модерно, грађанско друштво. Ми смо и патриоте и демократе; ми смо и село и град; и старо и младо.  

За нас не постоје „прва“ и „друга“ Србија. Србија је једна и недељива, матица и држава српског народа и свих њених грађана. Уз Божју помоћ, тако ће и остати!

Нажалост, нису сви са којима смо на овај пут кренули и даље са нама. Неке је живот одвео у другом правцу, неки су се уморили, неки су се наљутили, неки разочарали, неки су очекивали да добију више него што заслужују. Неки једноставно нису издржали. Али, најбољи су остали. И пришли су нам многи други – домаћини, наставници, пољопривредници, предузетници, студенти – људи из народа. Наша странка је значајно порасла. Уједињени у нашим вредностима, постали смо снага која ће ослободити и подићи Србију – то је наша мисија и наша судбина!  

У односу на време када смо кренули у борбу, много шта у Србији више није исто; ни ми сами нисмо исти. Први ја нисам исти. Пре четири године, пред вама је стајао Вук Јеремић, некадашњи добар ђак, домаћи дисидент и међународни дипломата коме сте тада дали своје поверење. Данас сам, пре и изнад свега – Софијин тата. Данас као отац, гледам на живот другим очима. Више немам право на грешку, нити смем да радим онако како би мени, сада и овде, највише одговарало. Јер, као што изрека каже: „Земљу не наслеђујемо од својих предака, већ је позајмљујемо од своје деце“. Као отац сада имам не само жељу, већ и обавезу да се изборим за друштво у коме ће моје дете имати избор, друштво у којем ће она и њени вршњаци пожелети да остану и граде бољу будућност. Србија мора да буде земља за сву њену децу, а не само нечију; Србија мора да буде земља по мери човека; земља усправних, исправних и пристојних људи!

Гаранција да на нашем путу нећемо залутати и изневерити су управо такви људи. Дозволите ми зато, да вам представим саборце које кандидујем за моје најближе сараднике у наредне две године, кандидате за потпредседнике Народне странке, и да им се захвалим на поверењу које су ми пружили прихватајући ту кандидатуру.

1. Први међу једнакима, најнароднији трибун Народне странке, човек без страха, апсолутни шампион позитивне енергије, Мики Алексић!

2. Најумнији међу нама, и слободан сам да кажем, највећи живи српски писац, Синиша Ковачевић!

3. Најпристојнија и најчаснија жена коју сам до сада упознао у дипломатији и политици, Санда Рашковић-Ивић!

4. Најсрчанији теренски борац и први човек Народне странке у Војводини, Бора Новаковић!

5. Неки би рекли најтврдоглавији, а ја кажем најхрабрији српски адвокат, Влада Гајић!

За потпредседнике такође предлажем и двоје сабораца који су несумњиво будућност, и Народне странке и Србије:

6. Највреднију дипломирану инжењерчину саобраћаја, прву даму наше одборничке групе у Београду, Марину Липовац-Танасковић!

7. Најмлађег и најперспективнијег архитекту у политици, предводника нишке Нове генерације, Ђорђа Станковића!

Данас ћу такође предложити за свог најближег сарадника и човека који је својим пожртвованим радом у претходне четири године учинио да скоро сви забораве да је заправо најмлађи од свих истакнутих. До сада је обављао само функцију Генералног секретара, а од данас, на притисак гледалаца РТС-а, обављаће уз то и функцију портпарола Народне странке, Стефана Јовановића!

Даме и господо, свашта нам се може замерити. Да смо тврди, да смо преки, овакви или онакви, али без лажне скромности – ово је Реал Мадрид српске политике!

Искористићу ову прилику и да упутим искрену захвалност још двојици људи, мом вишедеценијском пријатељу и сапутнику кроз свакако најбурнији период мог живота, човеку који је као потпредседник и оснивач Народне странке дао велики допринос нашим досадашњим напорима – Здравку Поношу, као и адвокату Боривоју Боровићу, који нас је бранио и био уз нас када многи нису веровали у Народну странку. Хвала Здравко, хвала Боривоје, иако више нисте у тиму, у нама и даље имате пријатеље.

ГДЕ ЈЕ ДАНАС СВЕТ И ШТА ЈЕ ДАНАС СВЕТ

На претходној Скупштини Народне странке, 3. новембра 2019. године, рекао сам да живимо у добу велике глобалне неизвесности и да сам сигуран да свет очекују многа изненађења. Свега неколико месеци касније, планету је захватила бура без преседана у живом памћењу. Приземљени су авиони, подигнуте границе, милијарде људи остало је заробљено у својим домовима. Иза браве су остале фабрике, тржни центри, ресторани, одмаралишта.... Свет је преко ноћи потонуо у рецесију, овај пут, на жалост, не само економску. Пандемија вируса корона је за последицу имала спектакуларно убрзање трендова, који истини за вољу, своје корене вуку из времена које је претходило њеном избијању.

Данас, на крају 2021. године, свет се налази у дубокој геополитичкој рецесији. Геополитику, тј. односе великих сила, баш као и економију, чине процеси који се одвијају у циклусима. Смењују се периоди раста и периоди падова, али за разлику од економије, где они по правилу трају по неколико година, у геополитици су, практично без историјског изузетка, у питању деценије.

Даме и господо, за разлику од претходних генерација, наша и она која после нас непосредно долази, живеће у свету у коме ће линија која нас раздваја од сукоба глобалних размера – економског, технолошког и војног – бити далеко тања него икада у последњих 60 година, када су Хрушчов и Кенеди у последњем тренутку избегли окршај, који би вероватно ставио тачку на савремену цивилизацију.

У таквим околностима, изазови малих земаља и народа драстично расту у интензитету и бројности. Разлика између нагле акумулације здравог капитала и привредног колапса, између слободе и ропства, између среће и несреће у једном региону, може зависити од свега једног или тек неколико поступака оних у чијим се рукама у датом тренутку налази моћ одлучивања.

Свесни превирања које предстоје, светски центри, пре свега економске моћи, додали су пун гас у научно – технолошкој трансформацији својих друштава. Аутоматизација производње, дигитализација како медицине тако и безбедности, криптовалуте, даљинско управљање и услуге, да наведем само неке од десетина области у којима ће метаморфоза бити извршена, учиниће да би особа која би вечерас отишла на спавање и пробудила се за свега неколико година, помислила да је осванула у наредном веку. Као и у свакој револуцији – политичкој или индустријској – преживеће они који буду имали храбрости да крену у сусрет променама. Буду ли то учинили наоружани знањем и са часним намерама, остаће упамћени као спасиоци и неимари новог времена.

Шта год да се догоди, сигуран сам да ће овај народ живети и преживети, као и сваки пут од када је, захваљујући Светом Сави, успоставио свест о свом колективном постојању. Али, да ли ћемо сачувати суверену државу и учинити да они који остану на овим просторима живе уређен живот достојан човека - то не треба узимати здраво за готово.  

ГДЕ ЈЕ СРБИЈА И ШТА СМО МИ ДАНАС?

Данас је Србија светлосним годинама удаљена од позитивних светских токова. Као да смо заглављени у неком тунелу, слично као у оним мрачним деведесетим за које смо веровали да нам се више никада неће поновити. Србија је данас огорчена и дубоко подељена земља. Режим који нам је узурпирао државу, урушио је све носеће стубове на којима једно нормално друштво почива. Дошли су на власт причом о правди, јефтиним становима, канцеларији за брзе одговоре, обрачуном са тајкунима, националном поносу и најбржим пругама којима ћемо се приближити Европи.

Дилетантска спољна политика, удворичко опхођење и према Истоку и према Западу, као и безобзирна распродаја националних интереса и ресурса, довели су Србију у положај да као држава постанемо предмет поруге, никада даљи од Европе, у најбољем случају монета за поткусуривање – и то чак не само највећих сила. Србија је постала црна рупа континента, позната по томе да се овде пере новац, позната по криминалу, јефтиној храни, јефтиној забави и на жалост, одређеним јефтиним људима.

Од радикално-криминалне банде добили смо тајне уговоре, прљаве технологије, богаћење буразерске елите на очиглед свих; добили смо бахатост и простаклук. Добили смо дивљачку, инвеститорску градњу, прескупе станове и прескупе услове живљења, добили смо прескупе џаде које пропадају после пола године, добили  смо естетику кича и шунда, добили смо више од 15 милијарди евра додатног спољног дуга, добили смо сурвавање свих моралних вредности. Дишемо најзагађенији ваздух у Европи.

Србијом вршљају фирме стављене ван закона; отимају нам и уништавају земљу, реке и шуме. Шепуре се у својим џиповима и у својим ресторанима, са својим послушницима и својим старлетама. Њихови медији не говоре истину чак ни случајно. Београд више нема ни железничку ни аутобуску станицу. Центар града је унакажен њиховим „естетским“ захватима без анестезије. Али зато „Београд на води“, тај монструм где му место није, та највећа перионица новца у Европи, бива све већи и већи, ниче чак и на другим локацијама, под другим именима...

РЕВАНШИЗАМ

Даме и господо, ово нам се више никада не сме поновити. И зато, Народна странка овде, на овом месту, даје реч да ће у првих 100 дана од избора нове демократске Владе донети следеће:

пакет закона и прописа о лустрацији,

Закон о испитивању порекла и одузимању нелегално стечене имовине,

Закон о специјалном тужиоцу за високу корупцију и политички криминал,

Закон о јавним набавкама,  

Закон о професионализацији државне управе, јавних служби, установа и државних предузећа, као и

Закон о одузимању националних фреквенција емитерима који су прекршили стандарде објективног и истинитог извештавања.

Ми смо то назвали реваншизам. Многи су се тргли када су чули ту реч, и драго ми је због тога. Реваншизам је, даме и господо, поштовање закона. Реваншизам има за циљ да кроз законско утврђивање одговорности и одлучно санкционисање спречи да државна власт и политичка моћ у будућности икада више буде злоупотребљена. Реваншизам значи немилосрдно привођење правди, без права на куповину опроста, свих оних који су се о право и правду огрешили, а што укључује и етику, морал и контаминацију јавности. Реваншизам укључујује и забрану рада политичких организација и удружења који су грубо погазили Устав наше земље, стављајући интересе појединаца из владајуће клике и њихових сарадника изнад интереса грађана. Реваншизам подразумева и поништавање свих нелегално стечених диплома и звања. За оне који буду бежали из земље, реваншизам значи црвене Интерполове потернице!

Али, да будемо јасни: реваншизам није за аутобус људи којима је прећено да морају да иду на некакав митинг, иначе би им били угрожени посао и егзистенција; али јесте за оне са моткама и оне који су их у те аутобусе гурали; Реваншизам није за оне који су у лажи веровали и због тога за олош гласали; али јесте за оне који су лажи смишљали и те лажи емитовали. Реваншизам је катарза; неопходан предуслов за помирење, и истинску саборност у будућности. То је даме и господо реваншизам. И Народна странка даје реч да ће реваншизма бити!

 

ОДГОВОРНОСТ И УЈЕДИЊЕЊЕ

Драги моји саборци, даме и господо, трпели смо да нас битанге називају плаћеницима и издајницима. Трпели смо да нас њихови хулигани и батинаши пресрећу и малтретирају; да нас њихови полтрони и прелетачи отпуштају, да нам вређају породице и угрожавају егзистенцију. Упркос свему, остали смо усправни. Остали смо оно што смо увек били, као и наши преци: људи који воле своју отаџбину, и боре се без страха и посустајања за будућност своје деце. За Србију у којој влада правда и цвета предузетништво, у којој смо своји на своме и нисмо ничија колонија. Остали смо доследни ономе што смо заступали од првог дана, и својим достојанством и чврстином постали светионик у мрачном времену. Историја је гробље реформатора који нису издржали. Али, ја вам кажем овде: МИ ЋЕМО ИЗДРЖАТИ!  Ово је странка коју више нико не може да угаси!

Данас више нисмо сами. Овде смо са пријатељима, колегама из других странака и покрета. Без обзира на идеолошке разлике, ми смо на истом задатку. Народ се пробудио. Народ се пробудио и стаје уз нас. Овај криминални режим МОРА ДА ПАДНЕ и ми МОРАМО ПОБЕДИТИ!

БАТИНЕ

Али немојте да мислите да ће за победу бити довољно да 3. априла само изађемо и гласамо, јер нас је више него њих. Немојте да сањате да ћемо нашу изборну победу прославити уз торту и шампањац. Они добро знају шта су радили, и власт неће бити спремни да испусте ни на једном месту. И зато ће да краду, ако треба и лопатама. Због тога се морамо спремити да изборну вољу грађана Србије одбранимо на улици. Немојте да имате дилему, 3. априла увече ћемо морати на улицу. То вече, сви ми овде, сви наши пријатељи и комшије, мораћемо на улици да бранимо НАШУ ПОБЕДУ! И нема кући док се та ствар не заврши! А када се заврши, ТАДА наступа тренутак у коме МИ крећемо да испуњавамо наша обећања!
 
ДАЈЕМО РЕЧ

Драги пријатељи и гости;  овде и сада, ми, људи Странке народне, дајемо реч Србији и свим њеним грађанима:

Да се Литијум неће копати у Србији!

Да Приштина неће имати столицу у Уједињеним нацијама!

Да се никада више ван терена неће одлучивати ко је првак у било чему!

Да политичка моћ нигде неће бити злоупотребљена, ни у месној заједници, ни на Андрићевом венцу!

Да српска војска и полиција неће више салутирати кловновима!

Да ћете тачно знати где одлази сваки ваш динар из буџета!

Да ће углед да зависи од тога како си зарадио, а не колико си зарадио!

Да ће од поштеног рада моћи да се живи, а не животари!

Да ће дан одласка у пензију бити дан спокоја, а не дан стрепње за егзистенцију!

Да Србија неће бити ничија колонија! Ничија!

Хајде да победимо и да следећу Скупштину одржимо у слободној Србији!

 

Живели!