Народна странка

Јеремић за Данас: Постоји само дијалог уз посредовање ЕУ, остало је фарса

Јеремић за Данас: Постоји само дијалог уз посредовање ЕУ, остало је фарса

Преузето са портала Данаса.

 

И даље верујем да је могуће обезбедити извесна побољшања, јер режим себи не може да приушти да још једном одржи изборе без опозиције, поготово не председничке на којима би Вучић постигао резултат сличан Садаму Хусеину.

Али да бисмо у томе успели, кључно је да будемо јединствени у спремности за нови бојкот уколико не буде реалног напретка, као и да та претња буде кредибилна. То је један од основних разлога што је Народна странка била против „рехабилитације“ оних који нису одржали реч дату грађанима прошле године, попут ПСГ или бивших шабачких власти, каже у разговору за Данас Вук Јеремић, председник Народне странке, упитан да ли има довољно времена да се издејствују фер услови за гласање, путем међустраначког дијалога у којем су посредници представници Европског парламента.

Изјавили сте недавно да сте уверени да ће опозиција „јединствено наступити“ на дијалогу о унапређењу изборних услова, под покровитељством Европског парламента. Верујете ли и даље у то, будући да је почео и „паралелни дијалог“ власти и дела опозиције која одбија да разговара у присуству посредника из ЕУ?

Какав то разговор о побољшању изборних услова кредибилно могу да воде представници 26 странака од којих су за њих 25 услови прошлог јуна били довољно добри да на тим изборима учествују? Фарсични карактер тог „паралелног дијалога“ најсликовитије приказује оно што су медији пренели да је Вучић том приликом рекао – да ће „покушати да утиче на власнике приватних медија са националном фреквенцијом да буду отворени за опозицију, док на РТС мало може да утиче“. Сви присутни су то оћутали, у маниру новинара Пинка који клима главом док председник изговара да прошле године није било никаквог гласања. То је заправо била аудиција за одабир режимских партнера на следећим изборима, оних који ће за своје конструктивно понашање бити награђени логистичком, медијском и финансијском подршком за прелазак цензуса. Постоји само један дијалог и то је онај у коме ће посредничку улогу имати представници ЕУ. Народна странка се залагала за то да опозиција у њему наступи јединствено, представљена са два стручна преговарача. То, нажалост, нису прихватили сви, и зато смо принуђени да одвојено разговарамо са Европљанима. У нашој делегацији ће у првој рунди 6. маја бити Ђорђе Вукадиновић, професор Слободан Самарџић, Лидија Мартиновић из Покрета слободна Србија и ја, а у наредним рундама ће учествовати и остали наши партнери из Удружене опозиције Србије.

Да ли сте спремни на уличне протесте у случају да се дијалог са влашћу заврши неуспешно?

Требало би бити опрезан са позивима на улицу. Народ је уморан од изневерених очекивања, и опозиција сноси део кривице за то. Бићу потпуно искрен – иако је Народна странка сасвим сигурно најбоље организована политичка снага у Србији која није ни у каквој колаборацији са властима, то је у овом тренутку изван наших могућности. Не значи да ће тако и остати, и зато настављамо са марљивим радом на терену. Када куцне час да се изврши одлучан притисак на режим, морамо бити у стању да то изнесемо до краја. Чињеница је да је до сада сваки протест ограниченог домета и трајања за своју крајњу последицу имао стварање додатне апатије код грађана, а самим тим и учвршћивање власти. Режим је разрадио софистицирану методологију разбијања таквих подухвата кроз поткупљивање појединих „лидера“ и убацивање елемената којима је задатак да компромитују сваку смислену акцију и онемогуће кохезију деловања грађанских иницијатива и истинске опозиције. У крајњој инстанци, власт је спремна чак и на лимитиране уступке, који не доводе у питање њену општу супремацију, а код грађанских активиста стварају привид успеха.

Како оцењујете актуелну ситуацију у нашој држави у важним доменима, попут правосуђа? Верујете ли председнику Александру Вучићу, који обећава скори напредак у владавини права и веће усклађивање са спољнополитичким одлукама ЕУ?

Нема тог кривичног дела за које у Србији морате да одговарате уколико вас режим узме у заштиту. То не важи само за ендемску корупцију попут оне у Крушику, већ и за озбиљнија кривична дела као што је производња наркотика (Јовањица), насилништво (Савамала), убиство из нехата (рампа у Дољевцу) или чак са предумишљајем (Оливер Ивановић). Видећемо ускоро како стоји ствар са сексуалним деликтима, али нисам оптимиста да ће се показати другачије. Правосуђе је у Србији у потпуности подређено извршној власти, ништа мање од војске и полиције, а индивидуални изузеци су предмет мобинга и медијске харанге. Неће на том пољу бити напретка док је год ове власти, јер то је за њих предуслов опстанка. Са аспекта изградње савременог европског друштва, административно усклађивање са спољнополитичким одлукама ЕУ није толико кључно као што је мрак који имамо у правосуђу.

Ваш страначки колега, адвокат Владимир Гајић, констатовао је поводом „афере Палма“ да је политичка каријера лидера Јединствене Србије Драгана Марковића завршена. Слажете ли се са таквом оценом и како гледате на реакције српских власти на овај случај?

У свакој нормалној земљи би главну реч сада водило тужилаштво, али то није случај. О Палминој судбини одлучује искључиво Вучић, који му тренутно пушта крв и обара цену, слично као што је то чинио Славиши Кокези или Небојши Стефановићу пре него што их је „помиловао“. Да ли ће за Палму цена индулгенције укључити његову оставку, препуштање контроле над Јагодином, предају коруптивног бизниса са угљем неком од Вучићевих интимуса, све то заједно, или ништа од тога, показаће време.

У последње време сте изазвали оштре реакције у одређеним круговима због позивања на реваншизам након промене власти, имајући у виду да је то неспојиво са идејом владавине права за коју се као странка залажете. Шта је ваш одговор на то?

Када кажемо „реваншизам“, наравно да не мислимо на линч или одреде Озне, што покушавају да нам припишу наши политички противници. Мислимо на педантно и немилосрдно спроведену лустрацију свих оних који се нису нужно огрешили о постојеће правне регуле, али су немилице газећи етичке битно допринели посрнућу друштва и државе. Немам ни трунку сумње да ће људи попут Палме, Синише Малог или Ане Брнабић једног дана завршити у затвору због сексуалних деликата, злоупотребе државних ресурса или корупције. Али шта ћемо са Жељком Митровићем, Драганом Ј. Вучићевићем, Крлетом, Миленком Јовановим, Мартиновићем, Мајом Гојковић? Хоћемо ли њима допустити да само промене дрес и плочу и да сутра поново буду ударне песнице неког новог зла, изниклог уз помоћ опљачканог новца? Ако се буде питала Народна странка – а питаће се – то неће бити могуће. Доношење пакета закона о лустрацији, пореклу имовине и успостављању специјалног тужиоца за високу корупцију биће нам приоритет по промени ове власти. И неће бити опраштања, нити изузетака. Без таквог реваншизма неће бити могуће успоставити владавину права и нормалну државу.

Како коментаришете нон-пејпере о решењима за БиХ и Косово који су се у последње време појавили у јавности?

„Словеначки“ нон-пејпер о промени граница је чиста провокација. Верујем да је наш режим био посредно укључен у његово састављање, да је идеја била да се узбурка јавност у региону и Европи, и да онда сви осете велико олакшање након што се главни виновници од њега дистанцирају. Други нон-пејпер је, по свој прилици, озбиљнија работа и представља мамац за Српску православну цркву, која се доживљава као највећа препрека решењу које би подразумевало међународно-правну легализацију независности „Косова“. Не постоји, међутим, начин да се гарантује трајност посебног статуса СПЦ који се у том документу дефинише, уколико Приштина добије столицу у УН. Немогуће је спречити две суверене међународно признате државе да једног дана прогласе уједињење, а питање је само колико би времена прошло до формирања Велике Албаније. С обзиром на неспорну аутокефалност помесне Албанске православне цркве, какав год статус СПЦ у једном тренутку имала на територији Косова и Метохије, он би тада био доведен у питање. Ако нешто слично није успела да избегне Руска православна црква у Украјини, чему бисмо ми могли да се надамо?

Сматрате ли да је могуће ове године расплести „косовски чвор“?

Не. Али биће режираних бура у чаши воде за чије ће „смиривање“ бити неопходна чврста рука, и које ће послужити да испод радара јавности прођу нови парцијални и неповратни уступци Приштини, попут оног недавно направљеног у енергетици.

 

Интервју приредила новинарка Данаса Марија Стојановић