Народна странка

Јеремић за Дoјче веле: Решење за Косово се не гради од крова

Јеремић за Дoјче веле: Решење за Косово се не гради од крова

Преузето са портала Дојче веле.

 

О "тајним договорима Вучића и Тачија", и улози председника САД у свему томе, као и о томе како би нормализација односа Србије и Косова по њему требало да изгледа: Вук Јеремић у интервјуу за Дојче веле (DW).

Дojче веле: Господине Јеремићу, често помињете нетранспарентност процеса дијалога Србије и Косова, као и неформалне "састанке по ресторанима". Да ли мислите да постоји тајни договор Александра Вучића и Хашима Тачија?

Вук Јеремић: Ако председник САД на меморандуму Беле куће упути писмо Александру Вучићу и Хашиму Тачију и каже: "Сада, када сте на корак од договора", ја претпостављам да нико председника Трампа није довео у дубоку заблуду да се нешто дешава што се заправо не дешава. То је један од доказа да се то дешава.

А где се дешава и шта су садржаји тих разговора, тога, бар ми у Србији као јавност, нисмо свесни. Чини ми се да је ситуација на Косову нешто боља, јер постоје неке консултације између политичких актера, за разлику од Србије. По мени, то не може бити добар пут ка проналаску решења.

Кажете да сте више пута износили Ваш став о решењу питања Косова, али да се то нигде није могло пласирати. Да ли можете сада за Дoјче веле да кажете шта је по Вама могуће решење за нормализацију односа Србије и Косова?

Да би се изградило дугорочно и трајно решење, томе се не може приступити с крова. Решење се гради од темеља. Темељи подразумевају да се успостави поверење како би се договорено и применило. Ово што имамо није атмосфера у којој је могуће замислити примену било чега. Актери су, из домаћих политичких разлога, заинтересовани за константну тензију и да се друга страна константно приказује као непријатељска.

Као прво, треба да се промени атмосфера у којој се разговара. Као друго, треба приступити проналажењу врло конкретних решења која су предуслов за било шта на крају. То је питање базичних права и заштите људи који живети на тој територији, а пре свега мањинске заједнице, јер је она сада угрожена. Следећа ствар је да се дефинишу статус, заштита и гаранције за Српску православну цркву. Важност Косова за Србију у контексту њеног идентитета је умногоме везана за СПЦ.

Мислим да је погрешно лицитирати било који конкретним решењем, али је важно за проналажење дугорочног, па чак и статусног решења да се битно промени приступ и атмосфера у којој се преговара. А ако имате са обе стране људе који су били директно ангажовани у ескалацији непријатељстава током 90-их година, онда је јако тешко замислити да они буду ти који ће одбацити прошлост и оно што их оптерећује, и пронаћи решење за дугорочан и одржив мир.

Да ли верујете у дугорочан мир и помирење између Срба и Албанаца?

Не са актуелним политичким руководством, како у Београду тако и у Приштини.

Постоји ли заједнички став опозиције у Србији по питању такозване поделе Косова или размене територија, што су оба председника помињала као могућност за свеобухватно решавање косовског питања?

Ми смо резолутно против тога. Уопште не би требало имати дилему да уколико дође до покушаја прецртавања линија, разграничења, то сасвим сигурно неће бити последњи пут да неко у најмању руку покуша исто у региону. Како можете да објасните размену територија тако да једна етничка група остане са једне стране, а друга са друге стране? Ако дозволите логику да је то оно што носи мир и стабилност, како ћете онда да кажете да то исто не важи 400 километра даље?

Када говоримо признању независности Косова од стране Србије, шта је ту Ваш став и став српске опозиције?

Што се мене тиче, ту нема дилеме: ја сам против тога. Не желим да говорим о томе у име свих, јер ми сада имамо јединствену опозицију и постоји заједнички именитељ око кога смо се окупили, а то је да желимо да успоставимо нормалност и демократију у Србији. Када до тога дође, онда ће свако, у оквирима слободне и демократске утакмице, да се залаже за своје политичке идеје било о Косову, економији или било чему другоме. Ми у Србији за сада немамо ту привилегију да слободно општимо и размењујемо мишљења.