Ко год се из опозиције одлучи да наступи на изборима без икакве координације са другима, сконцентрисан на неки свој индивидуални или партијски интерес, направиће медвеђу услугу идеји да у Србији дође до промена у блиској будућности... Какво год да ми је мишљење о Драгану Ђиласу, не држим да је он ирационална особа и очекујем да ћемо сарађивати у будућности... Александар Шапић је у ДС-у био задужен за ометање мојих обраћања страначким одборима у Београду, слично Сими Спасићу данас”, наводи у интервјуу за Нова.рс Вук Јеремић, председник Народне странке.
Јеремић за Нова.рс говори под којим условима је могућ бојкот и наредних избора, да ли може да замисли заједнички излазак на изборе са Драганом Ђиласом, колика је снага Александра Шапића, зашто није желео у преговорима о изборним условима да седи за истим столом са Небојшом Зеленовићем и ПСГ, шта му смета код подизања споменика Стефану Немањи…
Ако се одлучите да изађете на следеће изборе, да ли би би било добро да опозиција на те изборе изађе заједно или више колона? Гледано са стране, односи међу вама нису баш најбољи. Да ли је заједнички излазак на изборе уопште могућ?
Свака врста теоретисања на тему формата изласка на изборе ствара погрешан утисак да ћемо на њих изаћи сигурно. Народна странка је ту врло принципијелна. Били смо први који су донели одлуку о бојкоту. Дали смо реч народу да нећемо бити статисти у Вучићевој представи и ту смо реч одржали, без обзира на цену. Својим непомирљивим ставом смо значајно допринели томе да и други остану при бојкоту, што је очигледно донело резултат. Данас се разговара о превременим изборима искључиво зато што је бојкот успео.
Очекујете ли било какве промене на овом дијалогу опозиције и власти?
Ако останемо чврсти у свом наступу, постоји шанса да принудимо власт да направи одређене уступке. Не желим да лансирам у звезде очекивања, јер све и да се постигне договор, велико је питање да ли ће он бити испоштован. Због тога је кључно ангажовање европских посредника, не само у фази дијалога, већ и спровођења у дело његових евентуалних закључака. Уколико буде дошло до реалног помака на боље, учествоваћемо на изборима. У супротном нећемо.
Да ли можете да замислите заједнички излазак на изборе са Драганом Ђиласом? Утисак је да односи нису најсјајнији, а и сами сте признали да сте имали “више од једног неспоразума”.
Скоро сваки дан сам на путу по Србији и разговарам са људима, о свему и свачему. Људи се обично отворе када ме препознају, често то потраје и сатима, на пијаци, шеталишту, испред општине. Говоре ми шта их мучи, дају савете… Постављају ми море питања, али скоро ниједно од њих се не односи на мој однос са Ђиласом или неким другим из опозиције. Та фасцинација личним односима политичара постоји само у оквиру политичке класе, као и у медијима који прате политику. То ретко кога од обичног света занима. Када у јавности причамо једни о другима, шаљемо поруку да смо опседнути собом, одвојени од реалног живота.
Али занима у контексту заједничког изласка на изборе. Добар део грађана сматра да опозиција треба да изађе на једној листи.
Ко год се из опозиције одлучи да наступи без икакве координације са другима, јурећи неки свој индивидуални или партијски интерес, направиће медвеђу услугу идеји да у Србији до промена дође у блиској будућности. Ја верујем да су промене могуће, додуше кроз “двокарак”. У првом кораку би требало значајно нарушити монолитност и перцепцију непобедивости овог система, а након тога ће брзо уследити и други, победнички. Ако хоћемо да тај први корак буде у овом изборном циклусу, сваки рационалан човек би закључио да треба да наступимо на координисан начин. Какво год да ми је мишљење о Драгану Ђиласу, не држим да је он ирационална особа. Верујем да ћемо сарађивати у будућности.
Колико је заиста Шапић велико појачање за СНС у околностима о којима сте сада говорили?
Мислим да јесте, али не из разлога који је толико очигледан. Он је изгубио своју индивидуалну политичку тежину тиме што је ушао у СНС. Сада у Београду има онолику снагу колику има СНС, а она није мала. Главни разлог његовог преузимања је то да се у први план гурне неко из претходног режима, јер је један од најважнијих елемената СНС стратегије свих ових година то да се народ константно подсећа на власт пре 2012. Зато је било важно да Шапић, који је био перјаница ДС-а у Београду, буде истурен напред уместо такође високог функционера ДС у претходном периоду Горана Весића. Шапићева видљивост ће на многе потенцијалне гласаче опозиције утицати да остану код куће, згрожени политиком у којој доминирају прелетање, неискреност, агресивна амбиција…
И ви и Шапић сте били у Демократској странци, а он је до скоро формално био опозиција. Да ли сте имали неке контакте са њим последњих година?
Никад у животу.
Ни док сте били у ДС?
Не, Шапић и ја просто немамо додирних тачака, ни вредносних нити било којих других. Док смо били у ДС, он је био задужен за ометање мојих обраћања страначким одборима у Београду, слично Сими Спасићу данас.
Ко га је задужио?
Тадашња београдска руководећа структура ДС.
Ко је тада био у тој београдској структури?
Нема потребе да губимо време расправљајући ствари од пре десет година, кога нормалног је брига за то. Познато је да сам ја био у асиметричној позицији у односу на већину функционера ДС, нека врста дисидента у оквиру странке. Шапића су зато слали да ме омета.
Да ли га је руководство странке слало?
Па сигурно га није слала база. Он је тада радио оно што му се нареди, као и данас.
Ви сте једном приликом рекли да Ђилас кочи уједињење опозиције за дијалог о изборним условима, јер за столом седе “патрљци слободних грађана и бивших шабачких власти”. Јасно је да сте мислили на ПСГ и Небојшу Зеленовића. Осим што су изашли на изборе, зашто што вам они сметају?
Кључан предуслов да преговори са режимом о стварању поштених изборних услова донесу резултат је да будете кредибилни када кажете “ми на изборима нећемо учествовати уколико не направите уступке”. Присуство оних који су учествовали на претходним изборима умањује ваш заједнички кредибилтет, јер се за њих зна да ће поново учествовати, какви год да су услови. Господин Зеленовић то и не крије. Зато у овој фази немамо о чему са њим да разговарамо.
Поменули сте реч “патрљци”. Зар не мислите да је то увредљиво?
Вероватно сам могао да искористим и неки други термин, али ПСГ свакако није оно што је био када је основан – највећа опозициона снага у Србији, на таласу резултата Саше Јанковића на председничким изборима. Могао сам да се и другачије изразим, али сви знају да је истина оно што сам рекао.
Неретко ви и функционери ваше странке говорите о правој и лажној опозицији. Ко то није опозиција, а представља се тако?
Пре свега, огромна већина оних који су учествовали на изборима у јуну 2020, уз обилату подршку режима у скупљању потписа, а касније и у самој кампањи. Што се тиче наредног изборног циклуса, очекујем да ћемо бити сведоци убрзаног ницања мноштва грађанских или активистичких покрета, који ће хтети да на изборима учествују независно од свих. Један од најважнијих елемената стратегије власти ће бити њихово гурање у први план, кроз режимске медије и на разне друге начине. Ти покрети наравно немају организациону структуру неопходну да би се угрозио систем, али су и те како кадри да расеју пажњу грађана који су за промене. Они ће бити главни носиоци поруке “да су сви исти”, и углавном критиковати опозицију, као што се у томе тренутно истиче тај господин Ћута.
Хоћете да кажете да је он повезан са влашћу? Он је један од активиста у борби против мини хидроелектрана.
Имам утисак да је још агилнији у борби против опозиције.
Да ли је свако ко није за опозицију близак власти?
Не, али својим деловањем може битно допринети напорима власти да опозицију држи на безбедној дистанци, тако да ни случајно не буде угрожена владајућа већина. Мотиви таквих играча су у најмању руку упитни.
Зар не мислите да је у најмању руку некоректно, а можда и опасно, повезивати неког ко је против опозиционих странака са влашћу?
Ја сам овде поменуо само тог господина Ћуту, друге нисам. За њега је прилично очигледно. То је моје мишљење, а он има право на своје. Не слажем се са његовим, да смо сви исти. Нисмо.
“Данас” је објавио да вас Амбасада САД није позвала на састанак са специјалним изаслаником САД Метју Палмером, већ је позив упутила Здравко Поношу. Да ли вам је упућен позив или ви нисте отишли на тај састанак?
То је била малициозна интерпретација. Истина је да је прималац поруке из америчке амбасаде био господин Понош, али то је био позив за Народну странку. Ја иначе нисам био у Београду на дан када је ту боравио Палмер, и господин Понош је отишао на састанак да у име странке пренесе поруку коју смо усагласили на Председништву. Оно што је по мени далеко важније је то шта је био садржај тог састанка.
А шта је био садржај тог састанка?
Најинтересантнији елемент је била Палмерова сугестија да би опозиција требало да размисли о уздржавању од критиковања власти по питању Косова и Рио Тинта. То је за неке присутне на састанку било изненађујуће.
Зашто се господин Палмер бавио Рио Тинтом?
Ко познаје међународне односе зна какво је поступање Америке када је реч о гигантским мултинационалним корпорацијама, које не морају нужно бити домицилне у САД, али су водећи конгломерати глобализоване светске економије.
Шта му је господин Понош рекао?
Званичан став Народне странке. Дуго смо на Председништву разговарали око Рио Тинта у Лозници, и донели одлуку да учинимо све што је у нашој моћи да се овај контраверзни пројекат заустави. Чињеница је да се литијум у облику у којем се налази у Србији, тренутно не експлоатише нигде у Европи, и да постојећа технологија није довољно истестирана. Када се литијум буде копао у Немачкој, где га такође има у великим количинама, онда можемо да разговарамо о могућности да се то исто примени и у Србији.
Поједини чланови ваше странке подржали су подизање споменика Стефану Немањи. Какав је ваш став о том споменику?
Идеја о подизању споменика Стефану Немањи у Београду је по мени неспорна. То је једна од најважнијих историјских личности нашег народа, и заслужује да има споменик у престоници. Али чињеница је да нико не зна колико је та скулптура плаћена и на који начин. Говоримо о неприхватљивом начину трошења јавног новца. Да је све транспарентно урађено, верујем да би огромна већина грађана то подржала, и ја међу њима.
Да ли вам се допада визуелно решење?
Мени лично да.
Интервју приредила новинарка портала Нова.рс Наташа Латковић
Фото: Филип Крајинчанић/Нова.рс