Нон-пејпер који је посланик и портпарол Народне странке Стефан Јовановић данас предао члановима Комитета Савета Европе за културу и медијe:
Без слободних и независних медија нема праве демократије. У Србији је слобода изражавања и медија одређена Уставом и законима, али стварност говори о нешто другу – очигледном одсуству окружења које погодује таквим слободама.
Одражавајући дубоко подељен политички пејзаж, поларизована медијска сцена у Србији је подељена на провладине и независне медије. Због покушаја да владајући естаблишмент земље консолидује политичку моћ и потпуно контролише јавни дискурс, преливају се финансијска средства у медије који пропагирају њихову политичку агенду, на штету независног новинарства.
Насупрот томе, независни медији суочавају се са све већим препрекама у свом раду и финансијској одрживости. Они који су успели да преживе у овој средини су под све жешћим нападима.
У потпуној супротности са међународним обавезама и домаћим законодавством, медијске слободе су опале под садашњим политичким вођством, озбиљније него у било ком тренутку у последњих 30 година.
Атмосфера личи на ону за време владавине Слободана Милошевића, када је садашњи председник Александар Вучић обављао функцију министра информисања. Тај период је остао упамћен по бруталности у елиминисању „непослушних“ медија, наметању драконских казни да би се ућуткали дисонантне тонове и помињање атентата на новинаре.
Од доласка Вучића на власт 2012. године, прво као премијера, а потом и као председника, Србија је пала са 54. место на 79. место, од 180 земаља на Светском индексу слободе штампе РСФ.
Флагрантне злоупотребе данас укључују физичке нападе и претње новинарима који пролазе некажњено. Као што су више пута приметили Хјуман рајтс воч и друге независне надзорне организације, новинари критични према власти и даље се суочавају са узнемиравањем, претњама, насиљем и застрашивањем, што све чешће долази из владајуће елите и провладиних медија.
Према статистици НУНС-а, број напада на новинаре експоненцијално расте од 2012. године, са више од 110 напада регистрованих у овој години.
Феномен некажњивости који је прожимао српско друштво додатно подстиче климу страха за медијске професионалце, ометајући слободан проток информација.
Власти и институције, укључујући и веома неефикасно и политизовано Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), нису били вољни да обезбеде одговорност.
Често политичари и јавни функционери, укључујући и самог председника Александра Вучића, подстичу циљане кампање против новинара, стигматизујући их као „државне непријатеље“ и „издајнике“, што подстиче мржњу и даље нападе.
Охрабрени овом агресивном реториком, у једном од последњих инцидената они који су упутили претећи мејл листу „Данас“ поновили су исте речи, уз претњу запосленима у стилу напада на „Шарли Ебдо“.
Поред директних напада који угрожавају живот и физичку безбедност новинара, сметње слободи изражавања врше се кроз друге инструменте и неприкладни политички и економски притисак, као што су стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП). Ови поступци су покренути од стране политичара и високих јавних званичника против новинара који истражују злоупотребе, моћ и везе између политичких елита и криминалних група.
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), на које се широко гледа као на још једно средство које користи владајућа партија која контролише медијски пејзаж, не само да није успело да заштити објективност и разноликост медија, него је активно допринело њиховом опадању, додељивањем националних телевизијских фреквенција истим провладиним телевизијским каналима у јулу 2022. године.
Неколико преосталих медија који нуде алтернативне погледе на наратив владе, укључујући телевизијске канале Н1 и Нова С, који послују у оквиру „Јунајтед медија груп“ претрпели су поновљене нападе током година, са циљем да ограниче њихов досег и смање њихову финансијску одрживост.
Медијски оператор Телеком Србија континуирано је коришћен као политичко оружје у покушајима да се прошири медијски монопол и угуше независни медији.
Европска комисија критиковала је Телеком због „нелојалне конкуренције“.
Телеком је укључен у бројне нетранспарентне аквизиције, укључујуц́и куповину кабловског оператора Коперникус од бизнисмена блиског владајућој странци, који је одмах потом купио два телевизијска канала са националном фреквенцијом, само да би их претворили у провладине медије.
Још један у низу контроверзних потеза Телекома Србије, који директно подрива медијски плурализам, јесте текући спор са СББ-ом – јединим провајдером кабловских услуга који емитује медијске канале који нису под утицајем владе и који су у власништву Јунајтед групе.
У јануару 2021. године откривено је да је Телеком Србија склопио уговор са својим конкурентом Теленором (сада послује под именом Yеттел), у власништву ППФ инвестиционог фонда, са намером поделе тржишта и сузбијања СББ-а што би накнадно угрозило финансирање ТВ канала Н1 и Нова С.
Слично претходним уговорима и аквизицијама у које је укључен Телеком Србија, овај посао је политички мотивисан, а процурела документа из Телекома Србије показују да је циљ споразума био „уништење СББ-а“.
Кампања коју је оркестрирао Телеком Србије такође укључује телефонске позиве и дељење летака грађанима како би их убедили да раскину своје уговоре са СББ-ом и пређу у Телеком.
Циљ је очигледно утицати на Јунајтед групу да прода СББ, како би ограничили публику слободних медија и на крају их затворили.
Ако се то деси, Србија ће склизнути у потпуни медијски мрак, где ће аутократија наставити да несметано напредује.