Посланик Народне странке и председник Одбора Скупштине Србије за културу и информисање Синиша Ковачевић изјавио је данас да РЕМ не ради добро свој посао и да је законска дужност тог регулаторног тела да реагује промптно „ако један човек даје упутство како убити човека“.
„У извештају РЕМ-а у свакој алинеји пише да ће се изјаснити на крају године. Да ли ће се РЕМ на крају године изјаснити и ако нека телевизија уведе борбе моторним тестерама“, рекао је Ковачевић на седници одбора на којој је разматран извештај РЕМ-а.
„Ја заговарам право на ресоцијализацију и давање друге шансе. Када неко одслужи затворску казну, свако хумано друштво ће му пружити могућност да уђе у пристојну ресоцијализацију и буде нормалан грађанин сваког друштва, али не у мери у којој ће тај човек давати таква упутства (како убити човека) или добити своју ауторску емисију, а да ви о томе ћутите и немате ниједну критичку опсервацију“, рекао је Ковачевић представницима РЕМ-а.
Ковачевић је истакао да РЕМ „свој посао није радио како треба, почев од тога што су реакције на одређене врсте садржаја који се појављују изостале или их нема, преко чаробног питања ’шта је са петом фреквенцијом’“.
„Чланови Савета РЕМ-а нису политичари али имају политичку одговорност, јер је њихово чињење у великој мери реперкусија политичке мапе Србије“, рекао је Ковачевић, и додао да између власти и опозиције више нису ровови, него кањони.
„Потребно нам је нешто што ће по принципу повећане одговорности спречити ескалацију вербалног и физичког насиља“, додао је Ковачевић.
Ковачевић је навео да у извештају РЕМ-а, који је разматран на седници одбора, нема „ниједне критичке опсервације ни за једну емисију, појаву нити било какав инцидент или говор мржње“.
„Највећа болест зависности у Србији је коцкање, није више наркоманија, а ми имамо рекламе за коцкарнице, породице пропадају и тако даље и тако даље“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је истакао да је Одбор за културу и информисање „интелектуални и поетички простор који би требало да омогући да се ово време памти по људима којима смо ми омогућили да стварају и креирају, као што се време пре Другог светског рата памти по Нушићу и Бори Станковићу“.
„Не верујем да ико од нас зна ко је био на челу владе тог тренутка, као што вероватно само ретки познаваоци историјских околности знају ко је био на руском престолу када Достојевски пише ’Зле духе’ или када Томас Ман пише ’Чаробни брег’. Ово је та света функција и света дужност овог одбора“, рекао је Ковачевић.