Имам неколико питања за госпођу Брнабић као премијера, односно премијерку, да будем родно сензитиван у језику, и за господина министра полиције Гашића.
Прво питање за госпођу Брнабић је да ли је тачно да ни на једној од ових 17 сахрана није присуствовао ниједан министар? Дакле, не грешим када кажем да је било 17 сахрана, знам да је било 18 мртвих дечака, девојчица, момака, девојака, јер је из куће Панића у Младеновцу тог дана су изнета два бела сандука.
Дакле, понављам, да ли је тачно да у таквом одсуству пијетета ниједан од многобројних министара није присуствовао ниједној сахрани?
Поставићу питање свима нама, реторичко, наравно, где се изгубио пијетет, где се изгубило саучешће, где се изгубила та потреба да се подели бол, да се подели туга са људима који су до те мере и тако силно и страшно унесрећени?
Ја заиста не могу да верујем да је тог дана постојало било шта важније од тога, дакле, не могу да верујем да је нешто у држави било важније од тога, хајде да будем мало патетичан, скупова туге и бола, који су били ту, дакле, поштовани пријатељи и поштована председнице владе, у непосредној близини Београда, дакле, у непосредној близини Београда.
Ако се имало толико пијетета да се пређе 4.000 километара до Лондона и назад да се упише у књигу жалости поводом смрти једне старе госпође и да се, дакле, у дубокој црнини оде на ту сахрану, не видим разлог да се не од на неку од тих сахрана у Београду.
Чак, напротив, убеђен сам да је то била света дужност свих тих људи који творе и чине темељ или кров ове земље, како год хоћете.
Дакле, да не бих сву тежину одговора пребацио на госпођу Брнабић, поставићу и питање господину Гашићу. Под претпоставком да је то тачно, а имам информацију да је то тачно, шта га је спречило да не оде на сахрану 21-годишњег полицајца, понављам полицајца, и његове две године млађе сестре?
Тог дана су, поновићу, из дворишта породице Панић изнета два бела сандука, госпође и господо, два бела сандука.
Ако господин Гашић мисли да својим присуством не би био нека утеха тој породици, онда он седи на погрешном месту.
Дакле, моје питање је било да ли је то тачно, тако сам га започео.
Ако то није тачно, ја ћу се, дакле, са овог места јавно извинити свим оним министрима који су, дакле, тог дана били на оном месту на којем су требали да буду.
Синиша Ковачевић
посланик Народне странке