Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић изјавио је данас да у преговорима о изборним условима уз посредовање ЕУ нема места онима који „нису издржали моралну пробу и полакомили се“ на смањени изборни цензус и изашли на „фалсификоване изборе“ у јуну прошле године.
„Управо зато што нам је потребан сваки глас требало би направити дистанцу према њима. Дубоко сам убеђен, бар познајући бирачко тело Народне странке, да ће бити далеко већи број разочараних који ће одустати од гласања за удружену опозицију јер смо прихватили оне којима је Александар Вучић скупљао потписе, а Александар Шапић оверавао“, рекао је Ковачевић у емисији „Утисак недеље“ на телевизији Нова С.
Ковачевић је на опаску председника Социјалдемократске странке Бориса Тадића да Покрет слободних грађана и Нова странка „нису изгубили морално право“, узвратио: „Онда их водите са собом“.
„Уважавам вашу христијанску потребу за опростом. Праштајте, то је ваше право, али немојте наметати идеју о општем опросту као општу политичку прагму“, рекао је Ковачевић.
„Народна странка сматра да нама та врста проневере не треба. Како ћете веровати ако вас је неко већ једном проневерио? Ми имамо легитимно право да бранимо своју позицију и да онима који су пре 14 минута изневерили договор кажемо ’хвала лепо’“, додао је Ковачевић.
Ковачевић је подсетио да је бивши председник ПСГ-а Сергеј Трифуновић у пуној сали Дома синдиката „побројао овације“ поруком Вучићу „да ће се играти сам и да му не пада на памет да изађе на изборе, а онда је сутра или прекосутра вукао на Зеленом венцу људе за рукав“.
„Он је направио проневеру и то има политичку цену која се мора платити. Ја не могу да заборавим проневеру“, рекао је Ковачевић, и додао да онај ко се „огреши о ту врсту моралних норми напушта политику, осим ако није у држави попут Србије и Молдавије“.
„Постоје ситуације у којима се мора држати до речи. Човечанство и небески свод се држе на принципима и на речима, ни на чему другом. Ако имате потребу да људима који би требало да гласају за вас пошаљете поруку да има наде зато што има честитости и морала, онда држите реч“, закључио је Ковачевић.
Ковачевић је, упитан о свом залагању за реваншизам, одговорио да неке речи временом потпуно мењају значења и да реваншизам у „Речнику страних речи и израза“ Милана Вујаклије „могуће има пежоративни предзнак и означава некога ко тежи одмазди и освети“, али да он не може да нађе бољи израз.
„Под реваншизмом подразумевам то да, поштујући моралне и законске норме, сваком да онај каштиг какав је заслужио. Да ли неко ко овог тренутка тешко и напорно седи и учи психологију, анатомију или армирани бетон није хендикепиран и нема право бар на неку врсту мале сатисфакције у односу на онога ко је купио диплому и који ће му сутра заузети место, а њега спаковати да прави лоше мостове који ће се сутра одроњавати“, рекао је Ковачевић.
„То значи како коме – некога на робију, некоме лустрацију, некоме ставити беџ који ће морати да носи две године и на којем ће писати ’ја сам украо диплому’… Немојте ме схватати буквално, то су аугментације, чак нису метафоре, мада су у Танзанији морали две године да носе беџеве ’ја сам преписивао докторат’. Ја се обраћам својој циљној групи, људима који ходају ивицом сарказма, који су циници и аутоиронични“, објаснио је Ковачевић.
Упитан да ли ће се људи „престравити када чују да ће морати да носе беџеве“, Ковачевић је одговорио: „Ти који би требало да се престраве, нека се престраве“.
„Нека се престраве Томислав Николић, Синиша Мали, Александар Шапић и свако ко је преписивао докторат. Нека се престрави сваки кафеџија који је у станичној рестаурацији наплаћивао ’шта смо имали, коњак и пиво, и празнио лимене пепељаре пуне пикаваца, а онда купио диплому и поставо државни секретар. Нека умре од страха“, истакао је Ковачевић.
„Шта треба да уради онај који ботује данас за систем, за Вучића, који, дакле, партиципира у одржавању ове каљуге, ове септичке јаме у којој сви живимо, која нам је, дакле, овог тренутка отаџбина и која нам је овог тренутка тај политички ринг, кавез у којем треба да функционишемо… Ако неко ко, дакле, прима плату у некој јавној институцији или јавном предузећу прима плату да би лагао, блатио па чему он да се нада? Чему да се нада власник таблоида који ће седам пута вечерас или сутра мене провући… Он треба да се нада нечему што ће подрзумевати одређеној врсти консеквенци“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је прецизирао да то не подразумева „ни кожне чизме ни бич у руке или репетирани ’наган’ и кожне капуте као што је рађено 1944. године и 1945. у Београду, него подразумева да се коначно дође до нечега што је правда и једном подвуче црта испод политичких непочинстава“.