Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић изјавила је данас у Крагујевцу да је борба против епидемије вируса корона у Србији вођена "искључиво и само" захваљујући индивидуалним напорима лекара и техничара, а да се "не бисмо добро провели" да је то зависило од самих институција.

Рашковић Ивић је на трибини Народне странке "Како су нам здравствени радници" рекла и да здравствени систем не може да се опорави "после два дана", јер је то процес који траје, за шта је потребна промена здравствене политике.

"Здравствену политику не можемо мењати са Александром Вучићем и Златибором Лончаром, него би треба да дођу други људи који би потпуно променили све што је лоше у здравству", рекла је Рашковић Ивић, а преноси Бета.

Она је рекла да се као последица организације здравственог система током епидемије примећује да је намерно или случајно, државно здравство, а нарочито дијагностика, "елегантно" пребачено у руке приватника.

"Све је више мање рађено приватно и то је некако почело да се подразумева. Немам ништа против тога, ако би приватна пракса и државно здравство били изједначени пошто се од људи узима новац за здравствену заштиту, али да онда знају зашто су га дали", рекла је Рашковић Ивић.

Предраг Делић, епидемиолог Института за јавно здравље у Крагујевцу и председник Одбора Народне странке за здравство Градског одбора Крагујевац, рекао је да "смо дошли до зида", будући да последњих 15 година важи забрана добијања специјализација и тешко је брзо створити нове стручне кадрове у здравству, као и да опоравак здравственог система није нешто што може да се реши у тренутку, али да је потребно спремати се за будућност.

"Мислим да су највећу цену лоше постављеног здравственог система платили хронични пацијенти. До те спознаје ћемо доћи када се буду радиле анализе стопа смртности од појединих болести. Наравно ковид је однео свој део, али су последице нелечења хроничних болести и непружања остале здравствене неге можда и три пута веће него од ковида", рекао је Делић.

Он је рекао да здравствени систем "није пукао" у време пандемије, јер су људи у здравству својим залагањем и ентузијазмом превазилазили све проблеме.

Са тим се сложио и анестезиолог из ковид зоне у Клиничком центру Крагујевац Александар Гавриловић, који је рекао да је током најјачих епидемијских таласа постојао проблем малог броја људи који су радили у ковид зонама.

"У трећем и четвртом таласу два доктора су у Ургентном центру опскрбљивала 24 пацијента, а на неурологији је било толико лекара на 32 пацијента", рекао је Гавриловић.

Према његовим речима, много је медицинских радника који су се разболели од ковида-19 и осећају последице, тешко раде и често су боловању.

Гавриловић је навео да је "пандемија била ратно стање за здравствени систем", и да ће се дуго лечити последице у здравству.

(Бета)