Кад владају опаки и незналице онда није чудо да врлина и доброта нису на цени јер је први мрзе, а други је не познају. Таквима је основни извор владања страх, а где има страха ту нема ни вере ни морала. Увек је неморал горе био већи него доле, увек су неморалније биле власти него народ и увек ће тако бити. Шта се дешава с моралним обзирима у српском друштву? Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић каже за Нови магазин да је у природи човека да је склон покоравању и да ће зарад парчета хлеба жртвовати слободу. “Даћу ти нешто, али заузврат ћу те зауларити и потчинити”, логика је свих  ауторитарних режима, па и Вучићевог, каже Рашковић Ивић, по образовању и занимању психијатар и психотерапеуткиња.  

Да ли је Србија постала друштво у којем морални обзири нису релевантни?  

Аномија, односно поремећај вредности, која се расцветала још деведесетих година довела је до потпуног брисања моралних обзира. Наше друштво труне у сенци ауторитарног режима, таворећи како у политичкој тако и у моралној кризи. Атмосфера подсећа на поему о  Великом Инквизитору из романа Достојевског “Браћа Карамазови”.  

Кад се слобода жртвује због парчета хлеба...  

Тако је. Према легенди, Христ испуњава обећање Другог доласка и после 15 векова долази у Севиљу, и то у доба најстрашније инквизиције, када је Велики инквизитор у славу  Бога спалио 100 јеретика. Инквизитор се уверио у Христову божанску моћ када је овај на молбу мајке васкрсао њену девојчицу. Али упркос томе, Инквизитор га ментално  злоставља и јавно спаљује. Божији син је сметња апсолутној владавини. Инквизитор спочитава Христу да је дошао међу људе празних руку са заветом слободе. Исус убеђује људе да се не живи само од хлеба него и од духа. Инквизитор инсистира на идеји да људе треба нахранити, а онда од њих тражити врлину. Хоће рећи да је у природи човека да је склон покоравању и да ће зарад парчета хлеба жртвовати слободу. Дакле, бреме слободе другог је неподношљиво. “Даћу ти нешто, али заузврат ћу те зауларити и потчинити”, логика је свих ауторитарних режима, па и Вучићевог.

Да се вратимо моралним нормама. Можете ли да наведете неколико примера када су представници власти и људи на јавним функцијама морали да покажу моралну одговорност, а нису?  

У медијском мраку и гебелсовској пропаганди већи део Србије ништа није могао да чује о “афери Крушик” коју је разоткрио Александар Обрадовић, али је преко режимских медија, и то оних с националном фреквенцијом, могло да се чује да је он шпијун, издајник и мамина маза. Владајући естаблишмент, режимски посланици, министри, функционери, као и многи запослени ћуте и “гледају своја посла”. Страх полегао по Србији. Небојша Стефановић, чији је отац био умешан у аферу, а сам министар у тешком сукобу интереса, за награду долази на чело радне групе задужене за фер изборе. Обрадовић је био у затвору и само захваљујући протестима мањег дела јавности и деликатним тренутком за режим пуштен је, али трпи шиканирање и губитак посла.

Нажалост, има и горих примера кад су људи губили животе, а власт ћутала и скривала...

Имамо и несрећу на наплатној рампи код Дољевца, где је убијена Станика Глигоријевић, што је пример режимског заташкавања. Недостају два кључна минута снимка где се види ко је у ствари возио. Кривицу је преузео возач који је неповређен изашао из кола након силовитог удара који је према законима физике мотор службеног аутомобила сабио у кабину. Зато је директор Бабић на стражњем седишту поломио бутну кост, као да је тај удар прескочио особу за воланом и ранио човека на стражњем седишту. Мени се чини да је ово питање за шестицу на испиту из Судске медицине и питам се шта је вештак написао. Мислим да осим Вучића, који је видео снимак са рампе, истину зна и Драган Марковић Палма. Жена је изгубила живот, њена породица супругу, мајку и сестру. Ником ништа. Неколико година касније, Марковић Палма даје изјаву да “зна ко је возио у једној саобраћајној несрећи и чија је глава где била”, у ствари прети да ће, у случају да буде  пуштен низ воду и гоњен за оптужбе о подвођењу, проговорити и неће пасти сам. И у случају “Дољевац” мук и заташкавање. У случају “Палма” се у време разбуктавања  афере није огласила чак ни “Женска парламентарна мрежа”, да барем затражи да се ствар испита до краја. У свим овим случајевима људи из владе и скупштине ћуте, ћуте и сведоци. Најпре нахрани људе, а онда тражи врлину, као што рече Велики инквизитор. А шта је врлина прописаће режим, можемо слободно да додамо.

Некима су чак и јавно цртали мету.

Убиство Оливера Ивановића, кога су само неколико месеци пре убиства провлачили кроз “топлог зеца” у режимским медијима таргетирајући га као издајника и “шиптарског колаборационисту”, цртајући му мету, остало је нерешено, а осумњичени Радојичић се и даље мирно бави “својим послом”, како бизнисом тако и политиком. И ником ништа,  естаблишмент ћути, па чак и глуми ојађеност на сахрани на коју су могли да дођу само они који образа немају, након свега што су изговарали док је Оливер био жив. Могла би да се направи права “Бела књига” непочинстава која су прекривена ћутањем или офанзивном  лажљивом пропагандом.
Какву су поруку они послали грађанима са свим тим непочинствима и када су показали да их не дотичу моралне норме?  
Порука грађанима је да је морал мртав и да је све дозвољено, само ако слушаш и ако си покоран. Ако ниси, сатрће те. Оставиће те без посла или ће те засути судским тужбама тражећи новац за увреду части и угледа.

Како понашање појединих истакнутих представника власти који су медијски најекспониранији, од посланика до председника државе, утиче на психу и свест грађана?

Понашање многих представника власти личи на ријалити. Вређање, замена теза, агресивност, бескрупулозност, лагање као политички пројекат, код људи изазива различита осећања. Један део је згађен и повлачи се од свега, један део, подобнији за процесе “испирања мозга”, што због психолошке структуре, а још више због мањка информација, верује у те лажи и пропаганду коју даноноћно слуша, верујући да тако агресивно и разобручено треба да се понашају они који су у праву, па тако ће поступити можда и они сами ако им се укаже прилика. Строг отац и чврста рука не бацају у дилему и то их умирује. Један део грађана је љут због вређања интелигенције и понижавања и жели некако да се супротстави. То су људи који нису уплашени.

Да ли је у питању манипулација недовољно образованим и неинформисаним људима или је  реч о свесном атаку на свест и психу?

Глобално царство лажи и преваре је ту да манипулише људима, да од њих направи послушнике, а од грађана поданике, да посеје орвеловски страх од контроле и свемоћи  власти. Како реагује недовољно образован и неинформисан свет кад сваког дана гледа и слуша говор мржње, претње, увреде, разврат и разна лажна обећања и податке изречене од највиших представника власти? Кад сам била мала недељом после ручка је на стадиону играна фудбалска утакмица. После утакмице би деца и омладина, вративши се кући, у својим улицама и на пољанама играли фудбал. Дакле, кад људи гледају и слушају претње, увреде,  разврат, они и сами по принципу узора и имитације почињу тако да се понашају. И то је разарање друштва.

Какве ће због тога бити дугорочне последице по ментално здравље људи?

Људи су слуђени, а уз то је ниво агресивног и параноидног веома висок. Стално смо у ванредном стању, прети се убиствима, ратом, сви нас мрзе, траже председникову главу, а то значи и главу Србије, јер се Вучић стално поистовећује са Србијом, у стилу “држава – то  сам ја”. Осећање прогоњености и колективне опасности негује се и подстрекава. Несигурност прогоњеног често претвара у прогонитеља, а анксиозност расте, баш као и  депресија због унутарњих ломова, или изневерених очекивања, или страха од казне. Бог или морални закон нас не гледају одозго и споља већ изнутра, и ту настаје индивидуална  људска драма.

Како у таквој ситуацији опозиција дочекује предстојеће изборе? Можете ли до већине и на који начин, под условом да дође до договора о поштеним изборним условима? Какав је став Народне странке?

У овако аномичном ауторитарном друштву апсолутне контроле власти тешко је бити опозиција и није лако изаћи на изборе “само” са својим програмом. Док Србијом владају страх и медијски мрак, нема слободних избора. У ненормалној атмосфери немогуће је одмерити политичку снагу. Али ваша је обавеза да се борите за промене. Власт иде на дискредитацију личности уместо на аргументовану дискусију. Наша је обавеза да се боримо за нормалнију климу у друштву. Многи људи желе и већ отворено траже промену и нормалност. Свакодневно ми људи на ули ци, у продавници, превозу, на дечијем игралишту прилазе с реченицом: “Борите се, ови морају да оду!” То је велики подстицај. Народна странка је тимски играч који све чини да дође до договора.

Јесте ли о томе разговарали с представницима других политичких блокова?  

Колеге из опозиције се слажу да режим мора да попусти гвоздену песницу медијске контроле и присиле код гласања. Бојкот је до краја оголио систем функционисања Вучићевог режима. Вулгарне методе изборне крађе и присиле гласања за режим, прикривање истине о томе шта се у земљи заправо збива, афере типа “Јовањица”, “Крушик”, продаја ПКБ-а, „Коперникус“, прање новца, везе врха државе с криминалцима који нам дрогом трују и  убијају децу, лош положај радника, рекетирање послодаваца који нису “чланови библиотеке”, високе цене градње ауто-путева (више него у Немачкој), бесмислене, високе  субвенције за стране инвеститоре и гушење домаћих привредника и пољопривредника, еколошко уништавање Србије које је крунисано тровачницом званом Рио Тинто, све то и још много другог треба да буде тема у медијима, тема о којој се расправља. Ако ме питате за формат изласка на изборе ако се услови поправе, мислим да грађани желе да опозицију виде заједно. Притом не мислим на Вучићеву приватну, “конструктивну” опозицију.

Постоји ли у опозиционим странкама и покретима особа која може да се супротстави  Александру Вучићу на председничким изборима?

Мислим да председничког кандидата треба потражити ван редова опозиционих првака. Грађанима би пријало ново лице.

Зашто мислите да власт губи поверење бирача? Шта су лоше урадили?  

Обећање пролази за доручак, али не и за вечеру. А ми смо код вечере. Лаж као политички пројекат власти многи су људи “прочитали” и смучила им се. Стално “ванредно стање”  филовано невиђеним успесима и лидерством у региону постало је заморно и смешно. У Европи смо бољи једино од Албаније, потрошачка корпа је недостижна просечним  примањима, а европски ревизорски суд који испитује успешност мера за јачање владавине права у државама Западног Балкана у једном параграфу наводи да је “политички утицај на правосуђе константан“ и после откривања безброј афера у којима су учествовали његови најближи сарадници, а можда чак и он сам? Да су медији слободни, Вучићев  рејтинг би био у слободном паду, да институције раде свој посао, много тога неповољног за Вучића и режим изашло би на видело.

Можете ли да објасните шта Народна странка подразумева под реваншизмом?  

Реваншизам је лустрација оних који су кршили закон или који су се огрешили о моралне норме кроз прогањања и понижавање неистомишљеника. Послали су ми коментар председника општине Пландиште где он вређа ветерана с Косова и Метохије називајући га неспособним олошем. Ако је оно што сам видела аутентично, тај човек никада више не сме да обавља било коју јавну функцију. О министрима који са тридесетак година купују “карингтонке” у Београду, онима с теткама из Канаде, не треба ни говорити. Ту су и разни директори који малтретирају запослене, понижавају своје колеге докторе и одстрањују их с посла. Листа је дугачка.

Осим реваншизма, шта ће бити главни адути опозиције у предизборној кампањи, која је незванично већ почела?  

Прогон криминалаца и строго кажњавање веза криминала и врха власти, испитивање порекла имовине, здравствена доступност за грађа не. Напоменула бих да је прошле године у Србији умрло 10.000 људи више него у години пре од болести невезаних за корону, а због недоступности лечења. Они су побијени нечињењем. Неопходна је реформа просвете уз бесплатне уџбенике. Уџбеници за седми разред основне школе коштају 17.000 динара, а толико причамо о белој куги и наталитету, док се родитељи задужују да би школовали децу, и то у основној школи.  

Шта је гаранција да опозиција, ако дође до промене власти, неће изневерити очекивања  грађана, као што је то било после 5. октобра?  

Гаранција може једино да буде наша реч, а ми смо реч одржали када је био у питању бојкот избора. Могли смо да седимо у скупштини и тако примањем пара из буџета својој странци осигурамо ушушкани сигурни опстанак. Нисмо одабрали тај пут, следили смо идеју и принцип. То ћемо следити и у будућности.

 

Интервју приредио Велимир Перовић