Гостујући на РТС, председник Србије Александар Вучић је подвукао одговорност као најважнију особину код људи.

Ваљда је мислио и на одговорност изговорене речи, па и у изношење података о економском стању земље. Као и увек, десило се супротно са јавним фингирањем података и то на Јавном сервису.

Прво, инфлација у Србији није најмања него највећа у региону, а већа је и од просека ЕУ.

Није четири одсто, већ је међугодишња 7,9 одсто са растом цена хране више од 20 посто и енергената од 13,4 одсто, са ударом на најсиромашније који више од половине примања троше управо на храну и енергенте.

Нисмо ни најбрже растућа економија последње деценије у региону, напротив.

По кумулативном расту смо на дну региона, а већи раст смо имали и у периоду 2001/12.

Нисмо ни најбогатији, јер смо по друштвеном производу по глави становника бољи само од Албаније, Македоније и Босне и Херцеговине.

Јавни дуг 2014. године јесте био већи од 70 одсто бруто друштвеног производа (БДП), али није затечен од неке бивше владе, него оне у којој је председник државе тада био први потпредседник владе.

Зато је противзаконито и неуставно и отето 840 милиона евра пензионерима у сврху пеглања брљотина те владе.

Србија нема БДП од 53 милијарде евра у 2021. години.

Да није реч о лапсусу, потврђује идентична тврдња министра финансија Синише Малог у октобру прошле године.

Тачан податак ћемо знати тек у фебруару, али свакако раст неће бити 14 одсто, колики би био да је истина оно што тврди председник.

Тачно је да су се градили аутопутеви, али по највећој цени по километру у Европи, углавном без тендера непосредном погодбом са страним извођачима под непознатим условима.

По овим ценама, они свакако неће моћи исплаћивати рате и главнице на кредите узете за њихову изградњу.

Задуженост Србије према БДП-у јесте мања од многих држава у Европи, али са једним озбиљним проблемом на штету Србије.
 
Те земље су дужне у својој валути у којој и стварају доходак, а ми претежно у страној валути, што ће се тек показати као велики проблем растом камата у свету.

Председник нас вероватно сматра будалама када нас убеђује да је већи дуг бољи од мањег и да већи удео јавног дуга у БДП-у бољи од мањег удела, или да је садашњих 31 милијарди евра дуга боље од затечених 15,7 милијарди, а да удео дуга изнад 50 одсто боље од затеченог удела испод 50 одсто.

И на крају, у ФАП-у из Прибоја не ради 250 људи, већ буквално шест са уговором за стално, 15 пензионера по уговору о делу и ангажује се по потреби између 150 и 170 људи на повремено привременим пословима, са примања испод минималних, без права на годишњи одмор или боловање.  

 
Одбор Народне странке за привреду и финансије