Народна странка

Јовановић о годину дана градске власти: Година у којој су покушали да сломе Београд

Јовановић о годину дана градске власти: Година у којој су покушали да сломе Београд

Обично се после првих годину дана неке власти наводи шта је све урађено и шта су грађани добили. У Београду, нажалост, после годину дана двојца Весић-Радојичић, грађани броје шта су све изгубили.

У прошлој години постали смо други главни град у Европи, после Тиране, који је укинуо железничку станицу у центру града. Заменик градоначелника каже да је тамо било смећа и пацова. Да ли ће размонтирати и Ђердап, уколико тамо неко види неког пацова? Укидање железничке станице и пруге око Калемегдана не само да је отежало приступ језгру престонице свим становницима Србије, па и страним туристима, већ је учинило да најопаснији хемијски отпад, уместо около, сада пролази кроз сам центар града, кроз Врачарски тунел.

Као да све ово није довољно, нова „главна“ железничка станица „Прокоп“ нема ни станичну зграду, као ни приступ са аутопута, а док пишем овај текст још увек нема ни покретних степеница ни лифтова.

Београђани су остали и без главне аутобуске станице, уместо које су се појавила два „анекса“. Власт СНС-а је крајем фебруара прошле године озваничила почетак изградње нове главне аутобуске станице у Новом Београду, у завршници изборне кампање. Од тада је прошло више од 15 месеци, а да градња није ни почела. То што се голим оком ништа не види, не спречава заменика градоначелника да тврди да се све време ради.

Исто важи и за њихово главно предизборно обећање: прва линија метроа до 2022. године! Недуго након избора градски архитекта је изјавио да метро није приоритет све до 2027. године. Питам се, да ли је легитимна власт која тако брутално лаже и крши договор са грађанима који се кује у изборној кампањи. Е, зато нам треба другачији систем, као и смењивост власти, како би се одговарало за сваку изговорену реч, а поготово за штету која се направи!

О уништавању ГСП-а кроз одливање новца подобним приватницима, набавци нула (0) трамваја и укидању тролејбуса смо већ подробно говорили.

Ово је једина власт у новијој историји престонице која није оставила ниједан капитални пројекат. Још горе, уместо да направе још неки мост на Дунаву или Сави, они желе да сруше потпуно функционалан трамвајски мост. Наводно, бука смета будућим станарима Београда на води. Струка је сугерисала да се дода мост близанац поред постојећег и да се не руши оно што су генерације пре нас радиле.

Долазимо до суштине. Ова власт жели пошто-пото да нови центар Београда буде приватно насеље „Београд на води“. Готово сви јавни радови, из џепа пореских обвезника, у функцији су тога. Тунел код Економског факултета од 200 милиона евра треба да отчепи то насеље, укинули су железницу због стамбених зграда, умртвљује се Стари град, изазива се колапс у истинском центру, мењају се трасе неког будућег метроа искључиво у функцији тамошњих зграда. Када смо у скупштини града упитали колико се слива у градски и републички буџет од тог „највећег развојног пројекта“ - мук. Поклонили смо земљиште од милијарду евра и обавезали се на радове од још толико, а обични људи немају ништа? Неко ће одговарати због тога.  

Проблем је што се оваквом политиком не мења само идентитет Београда, већ што се мења и његов карактер. Од индустријског и трговачког града, који је користио своје реке за претовар и укључивање Србије у глобалне робне токове, Београд под влашћу СНС-а постоје јефтина и банална дестинација за словеначке и бугарске викенд туристе. Немам ништа против туриста, напротив, али град од два милиона становника не може да живи само од њиховог бакшиша. А у Београду на води ће домаћи спекуланти и „заслужни кадрови“ прати новац и правити приватне журке, док ће наше ћерке моћи тамо да уђу само као шваље и собарице. Такву будућност желимо?

Упркос свему, има разлога за оптимизам. Заједничком борбом грађана, струке и опозиције власт је натерана да одустане од неразумне пешачке зоне на Топличином венцу и око Трга Републике. Створена је клима да Управни суд може слободно да пресуђује у случају гондоле, па је решењем привремено забранио радове. Натерали смо ову власт да се позабави дивљом градњом, као и да се коначно обавежу да ће градити нове школе и обданишта. До сада су били изградили нула (0) вртића од темеља, а не тако давно, градски секретар Славко Гак нам је поручивао да нам ни нове школе не требају. Натерали смо их и да ове године по први пут купе нове аутобусе, додуше узели су најгоре, на намештеном тендеру.

На крају да мало и похвалимо градску власт. Заменик градоначелника је отворио пингвинаријум.

Није тачно ни да баш ништа нису изградили. Завршили су пројекат реконструкције улице Боре Станковића код Храма Светог Саве, од читавих 200 метара. Требало им је 20 месеци. У просеку 0,3 метра дневно.

Наша престоница је преживела бомбе Турака, Аустријанаца, Немаца, па и „савезника“. Преживеће и Српску напредну странку. С обзиром да само 36 одсто наших суграђана мисле да град иде у добром смеру, ова најновија пошаст ће трајати много краће него што се мислило пре само годину дана. Светло на крају тунела.

 

Никола Јовановић,

потпредседник Народне странке и шеф одборничке групе "Савез за Србију" у Скупштини Београда