Господине градоначелниче, уважене колеге одборници,
Данас је на дневном реду ребаланс буџета и друге важне тачке из области финансија нашег града, и наша одборничка група ће учествовати и дати допринос расправи. Додуше, то важи само за тачке за које су нам на време достављени материјали.
Оно што желим посебно да вас замолим јесте да размотрите могућност да данас разговарамо о још једној, пођеднако важној теми, а то је стање безбедности у нашем граду.
Уз сво уважавање, али ми не мислимо да су у Београду најугроженији врапци, већ да су то пре свега наши суграђани.
Не мислимо ни да су највећи проблем бачене жвакаће гуме, већ се бојим да су то сурове ликвидације, ескадрони батинаша и аутомобили који лете у ваздух.
Поштоване колеге, у Београду је само ове године било 17 убистава са елементима мафијашких обрачуна. Једно се чак десило на дан, односно само два сата након изјаве министра унутрашњих послова да је Београд „никад безбеднији“ и да се не очекују нова сурова убиства. Тад се десило убиство познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића.
Од тих 17 сурових ликвидација, ни за једну не постоји пресуда, нити је судски поступак уопште у току.
Пре само неколико дана, група од двадесетак маскираних нападача упала је у једна ноћни клуб у центру Београда и нанела како повреде присутнима, тако и материјалну штету.
Околности овог напада указују да нападачи нису имали никакав страх од полиције у Београду и да су деловали са евидентним осећајем некажњивости.
Министар полиције је након убиства Александра Станковића, званог Сале Мутави, у октобру 2016. године, наводно објавио рат мафији, док је председник Србије изјавио да ће се „држава обрачунати са свима који мисле да им је Београд прћија и да могу да убијају по Београду како стигну“.
Од тада су се у Београду догодиле 22 мафијашке ликвидације. Толико о објављеном рату мафији.
Министар се огласио и у марту ове године, када је рекао да је „Београд апсолутно сигуран град“. Од те изјаве у Београду се догодило 13 сурових ликвидација, од којих је решено - ниједно.
Наш град се данас, нажалост, састоји од 17 градских општина и две црногорске месне заједнице – Шкаљари и Кавач.
Министар унутрашњих послова такође је устврдио за Тањуг 14. септембра ове године да је „безбедност у београдским школама никад већа“. Сви ми који смо родитељи свесни смо да је у порасту вршњачко насиље, као и диловање дроге у школским двориштима, што је потврдио и Независни полицијски синдикат Србије.
Према званичној статистици, ова година је најгора и по броју жена страдалих у породичном насиљу.
Подсећам да министар није послушао ниједну препоруку Савеза за Србију, од обавезног увођења видео наџора повезаног у реалном времену са МУП-ом, до увођења школског полицајца у свакој школи.
Зато предлажемо да се у Скупштину Београда позову министар унутрашњих послова и директор полиције и да одборницима реферишу о стању безбедности у престоници, као и о предузетим мерама да се оно побољша.
Тражимо, такође, од свих извршних органа Града Београда да се формирају заједничке радне групе са МУП-ом Србије и да се предложе нове и додатне мере за унапређење безбедности у Београду.
Предлажемо да се у сарадњи органа Града Београда и МУП-а Србије коначно изради стратегија за унапређење безбедности у Београду.
Уважене колеге, немојте се крити иза чињенице да Београд нема директне надлежности у области јавне безбедности. Претходни сазиви ове скупштине су доносили сличне закључке, а овде су реферисали и министар унутрашњих послова и директор полиције. Пример из 2010. године.
Зашто бисмо ми били једини сазив који би одустао од борбе за бољу безбедност Београђана, и то сада, када је ситуација гора него раније?
Не волим тешке речи, али уколико се наставе оваква убиства у Београду и ако обични људи и даље буду колатерална штета, одговорност за крв ће пасти и на овај наш дом.
Молим председавајућег да се гласање о овом предлогу обави јавно, прозивком.