Народна странка

Алексић: Министарство пољопривреде крије колико дугује пољопривредницима за подстицаје

Алексић: Министарство пољопривреде крије колико дугује пољопривредницима за подстицаје

Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић изјавио је данас да Министарство пољопривреде крије колико држава дугује пољопривредницима за подстицаје за претходне године и да ће можда и половина од 70 милијарди динара предвиђених за овогодишње подстицаје отићи на исплату дугова, што ће додатно погоршати већ веома тешко стање у пољопривреди, јер ће онемогућити њен развој.

„Највећи проблем је новац и људи одлазе са села јер од свог рада не могу нормално да живе, а држава не исплаћује редовно своје обавезе према сељацима. Да ли је план државе да се сналази како ко може, па да се због тога смањи број малих произвођача, а да велики постану још већи? То води гашењу пољопривреде у Србији“, рекао је Алексић на седници Одбора Скупштине Србије за пољопривреду.

Алексић је подсетио да је од министарства пре неколико месеци тражио да објави тачан износ дугова пољопривредницима за подстицаје, али да до данас није добио одговор.

„Небрига државе и недостатак стратегије довели су до тога да је данас, према попису, у Србији број пољопривредних газдинстава од 2012. године смањен за више од 70.000, било их је 628.000, а сада их је нешто више од 500.000, док је тек сваки 14. носилац газдинства млађи од 40 година“, рекао је Алексић.  

Алексић, који се бави пољопривредном производњом у Трстенику, истакао да је стање у пољопривреди лошије из године у годину и да власт „није ништа урадила у претходних 10 година".

„Производња млека се гаси, људи који су имали 10 крава пре годину дана сада немају ниједну, а онај ко престане са производњом млека више је никада не обнавља. То је трагедија. Број музних крава је у последњих 10 година спао са милион на свега 400.000“, рекао је Алексић.

Алексић је додао да је због тога у прва три квартала прошле године увезено 7.077 тона млека у праху у вредности од 28 милиона евра, а 17,7 милиона евра је потрошено за увоз млека из Пољске и других држава.

„Србија има пет милиона хектара обрадиве површине, а увозимо кромпир из Француске, увозимо млеко, месо и прасиће – то је трагедија. Укинута је царина на увоз прасади да би се чувао социјални мир снижавањем цене на тржишту, јер нема довољно прасића па су цене порасле, а нема их довољно јер су произвођачи уништени због лоше аграрне политике и изостанка државне подршке“, рекао је Алексић.  

Алексић је навео да је 2019. године увезено меса у вредности од 98 милиона евра, 2020. године за 102 милиона евра, а 2021. године за 109 милиона, а у првих девет месеци прошле године увезено је меса за 132 милиона евра.

„Субвенције у Србији износе у просеку између 35 и 40 евра по хектару, док у ЕУ и до 900 евра по хектару. У Србији се просечно по хектару произведе у вредности од 1.000 евра, а у Холандији је то 17.000 евра, иако Холандија има милион и по хектара обрадиве површине, колико и само у Војводини“, рекао је Алексић.

Алексић је навео да је потребно увођење система е-Аграр, али да је за то одређен непримењиво кратак рок.

„За три месеца да натерате пољопривреднике од којих многи немају ни мобилни телефон да се до априла упишу у е-Аграр. Само у Расинском округу има 18.000 пољопривредних газдинстава, а једна пољопривредна станица, и сада би њих 18.000 требало да до априла дође по идентификациони број, а пре тога да оду у полицију. Да ли сте свесни да је то немогуће? Ви нисте свесни како живе пољопривредници и какво је стање“, рекао је Алексић представницима Министарства пољопривреде.

Алексић је додао да је Словенија годинама уводила систем е-Аграр, а да Србија планира да га уведе за три месеца, што је „потпуно нереално“.