Све је мање остало времена за опозицију и ми морамо хитно да се договоримо о наступу на изборима. Истина је да нисмо разговарали са Здравком Поношем о кандидатури за председника. Чак је и он био затечен са том информацијом. Ниједан политичар, који има шансу да победи Вучића нема луксуз да одбије кандидатуру, био то Здравко Понош, Мариника Тепић или ја, рекао је потпредседник Народне странке Мирослав Алексић у интервјуу за лист „Нова“.

Алексић се осврнуо и на односе опозиције, најављени састанак за викенд, али је прокоментарисао намеру врха власти да релативизује случај „Јовањица“ и аболира власника највеће плантаже марихуане у Европи Предрага Колувију.

За викенд се очекује састанак представника Народне странке са људима из ССП и ДС. Очекујете ли да ће тада доћи до коначног договора о учешћу на изборима?

По мојим информацијама, састанак ће се одржати за викенд. Ми немамо више времена за губљење и под хитно морамо да дођемо до договора. Ниједна странка још није донела формалну одлуку да учествује на изборима, али се чини да идемо у том смеру. Све у свему, до избора је остало нешто више од 130 дана, што значи да нема простора за чекање. Власт подрива могућност договора наших странака, али верујем да наша странка, ССП и ДС неће насести и да ћемо направити ту осовину која ће окупити многе друге организације. Што се тиче коначног договора за викенд, мислим да се то не може на тај начин орочавати. Народна странка је спремна на сваку врсту договора који ће омогућити стварање јединства и ово није моменат о квотама и сличним стварима. То су периферне ствари, кључно је направити здраворазумски план који ће омогућити рушење овог режима.

Да ли део тог плана може да буде Здравко Понош као заједнички председнички кандидат опозиције?

Свако може да допринесе и свако има своју улогу. Сигуран сам да у Србији има много квалитетних људи који могу да угрозе Вучићев режим и ситуација је таква да нико нема луксуз да бежи од такве одговорности.

Зашто сте онда били затечени предлогом да он не буде председнички кандидат?

Ми нисмо никад причали са њим о томе. И он је био затечен. О томе нисмо разговарали ни у странци, нити са потенцијалним коалиционим партнерима. Не кажем да он није у стању да одигра ту улогу, али нама је та тема, иако легитимна, на одређени начин наметнута.

Између осталог, реакција Народне странке је била да постоји још добрих кандидата поред Поноша. Уколико би став странке био да сте ви тај кандидат, да ли бисте се прихватили те улоге?

Питање кандидата, уколико уопште припадне Народној странци да га делегира, морају да прихвате и остали коалициони партнери. Ко год има велике шансе, нема луксуз да то одбије. Било да сам ја у питању, Мариника Тепић или Здравко Понош… Лично, не бих волео да будем у тој улози али мислим да немам право да то одбијем ако постоји објективна шанса за победу. Морам да напоменем да тај луксуз немају ни људи који нису део политичке странке.

Врх државе покушава да релативитује „Јовањицу“. Недавно се председник Вучић позивао на текст немачког „Вајса“, рекавши да су Немци доказали да је прича лажна. Како ви гледате на то?

Мислим да је целој Србији јасно да је иза читавог пројекта стајала држава. Пре свега, ту мислим на председника Александра Вучића, који је најодговорнији за све у земљи. Пред њега, у „Јовањици“ је учествовала БИА, односно њени оперативци који су директно били ангажовани у том пројекту. Колувија се охрабрио после изјаве председника државе да он чак и није направио неко велико кривично дело. Схватио је да има заштиту и сад без пардона таргетира медије, директно напада полицајце и тужиоце да су га „наместили“. И сам Вучић је напао инспекторе који су део институција земље у којој је он председник. Ни Пабло Ескобар није имао такав третман. Текст немачког „Вајса“ (Vice) је део кампање чији је циљ релативизација „Јовањице“. Неко се досетио да достави том немачком медију парцијални извештај, али очигледно нису имали увид у комплетну оптужницу. Није изненађење што је то изашло у Немачкој, јер је Колувија немачки држављанин и има контакте тамо.

Ко су људи који су били ангажовани у „Јовањици“? Јесу ли сви процесуирани?

Читав овај случај је од само почетка под страшном опструкцијом - да се заустави акција хапшења Колувије и откривања „Јовањице“ и да се стопира појављивање те вести у медијима. Након тога су уследили страховити притисци на полицајце и све који су учествовали у откривању овог случаја. Озбиљно је питање зашто се не иде даље и да ли се дошло до „црвене линије“ кад је у питању истрага о умешаним актерима. Неколико пута сам поставио питање шта је улога Мирка Шкера, шефа београдског центра БИА, за кога је утврђено да је комуницирао са Колувијом. Зашто тај човек није саслушан и зашто није предмет истраге? Мој лични утисак је да је он директна спона између политичких структура ове земље и оперативаца БИА, који су били директно укључени у производњу дроге на том имању. Вероватно постоји страх да би с његовим процесуирањем убрзо дошло до „Јовањице 3“. Шта год да ураде, оан је неминовност и сасвим сигурно ће доћи након суђења за „Јовањицу 2“. Тада ће људи из БИА морати да дају свој исказ пред судом.

Првостепено сте осуђени, по тужби брата председника Србије, због навода да је Колувија позвао Андреја Вучића пре хапшења. Да ли и даље стојите при тим тврдњама?

Тужба против мене је била њихова стратегија одбране и да се скрене пажња са овог случаја. Њима је као доказ у тужби против мене послужила лажна кривична пријава Милоша Вучевића на основу које је наводно доказано да Андреј Вучић и Александар Вучић нису умешани у „Јовањицу“. Ја нисам тужилац ни полицајац, али сам као народни посланик износио своја сазнања, која сам добијао од грађана ове земље. Неман никакве логике да ме неко тужи, јер сам ја поставио питање тужилаштву да ли је Колувија позвао Андреја Вучића. Судија је одбио све моје доказе, а да притом није заиста утврђено да ли је било позива. Томислав Радовановић из Одељења за специјални истражне методе био је један од оних који су проверавали телефоне. Има сам увид и видео сам да тамо постоји гомила контаката који нису идентификовани. На решењу Дубравке Дмитровић, помоћнице тужиоца за организовани криминал, стоји да заправо нису пронађена имена Александра и Андреја Вучића у телефонском именику. Шта то значи? Нема одговора да ли су можда били другачије потписани, јер нису вештачени бројеви, већ само имена. Истина ће се сазнати, пре или касније, јер је ово случај који је као ниједан пред уздрмао власт. Ипак, за мене је важније питање зашто Вучић није наградио полицајце који су открили овај случај, већ их шиканира.

Шта ви мислите, због чега?

Зато што су му пореметили комбинацију, откривши нешто што се не сме открити – да је „Јовањица“ државни пројекат.

С једне стране имамо случај „Јовањица“, с друге стране је прича о везама државе и клана Вељка Беливука. Шта вам то говори о земљи у којој ви делујете као опозиционар?

То ми говори да ми немамо државу, већ територију, која се налази на простору Европе, Балкана, и којом управља поглавица. Ми смо државу изгубили од Савамале, а касније се то потврђивало кроз афере „Крушик“, „Јовањица“, па затим и кроз причу око клана Вељка Беливука и његовим везама са врхом државе. Ми данас живимо у земљи у којој се гаји невероватна мржња и у којој се због медијске хипнозе, коју режим спроводи над грађанима, стварају поделе које се неће мирно завршити. Не знам на који ће начин Вучић изгубити власт, али сигурно неће отићи мирно.

 

Интервју приредио Војислав Милованчевић