Поводом најаве ребаланса буџета града Новог Сада, градоначелник Милош Вучевић је пословични оптимизам заменио комуналном жалопојком у којој су сви сем њега криви.
Непрофесионално, бахато и мимо свих чињеница и аргумената његова процена градских финансија је спорна у четири битне тачке.
Прво, Вучевић очито критикујући руководства јавних комуналних предузећа констатује да "сви траже паре", а како рече "ми немамо више пара да дамо"!
Ова његова упозорења звуче јако чудно с обзиром на чињеницу да је већину директора у комуналном сектору предложила СНС и да су сви директори одреда његов лични избор.
У сада већ трећем мандату новосадског градоначелника, Вучевић је десетине милијарди из буџета усмерио према комуналним предузећима у виду текућих и капиталних субвенција.
Дакле, уместо да директорима јасно стави до знања да њихов посао није да узимају из буџета него да пуне буџет, Вучевић је у десет година власти, као пијани милионер покривао из градске касе све непромишљене и по град штетне потезе својих директора.
Као зависници од буџетских дотација, градоначелник и његови директори су очито ушли у фазу апстинентске кризе.
Пара у буџету нема, а други начин да обезбеде средства они и не познају.
Долазећи на власт Вучевића је дочекао суфицит, а сада је очито да градске финансије води у правцу дефицита.
Друго, смешно је градоначелниково кукумавчење, како за многе неопходне инвестиције нема пара.
Пара, наравно има, али је систем јавних набавки и начин доделе послова у Новом Саду потпуно криминализован.
Огроман број јавних набавки у граду се окончава тако што се за потенцијални посао јави само једна фирма, јер су остале упозорене да не учествују у јавној набавци.
Једино тако је и било могуће да посао поплочавања 6,8 хектара центра Новог Сада добије фирма „Гранит Пешчар“ из Љига у власништву контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића.
После те инвестиције буџет нашег града ће бити лакши, а Веселиновићев конто тежи за 10 милиона евра.
Тешко је водити домаћински новосадске финансије, ако све послове на ванредном ангажовању радника у јавним комуналним предузећима добија фирма "Монтоп" Марка Босанца Боскета, осуђиваног новосадског криминалца.
Успостављен је монопол и могућност да се цена спусти кроз легално надметање више фирми је потпуно онемогућена.
То новосадски буџет води у дефицит и капацитет да се финансира и сервисира само затечено стање, без могућности капиталних инвестиција које би поправиле квалитет живота у нашем граду.
Треће, срамотно је и недопустиво да Вучевић упозорава и прети новосадским судијама, сугеришући који исход судских спорова између грађана и градске управе, у поступцима експропријације, сматра пожељним и правичним.
Судије треба да суде по закону, а не по политичким налозима.
Право је сваког грађана да за онај део свога плаца, који град користи за изградњу комуналне инфраструктуре, добије правичну надокнаду.
Оптуживати грађане да због тога руше буџет и сиромаше Нови Сад је нетачно, безобзирно и ружно.
Четврто, најупечатљивији пример багателисања јавних финансија, јесте такозвани кинески мост.
Прво је новосадској јавности предочено да ће мост коштати 130 милиона евра.
Потом смо на церемонији потписивања уговора сазнали да је цена увећана за 45,5 милиона евра и да је уговор "тежак" целих 175,5 милиона евра, да би нас током јучерашњег дана градоначелник информисао да је "све поскупело" и да постоји реална могућност да мост буде још скупљи!
Дакле, посао са кинеском фирмом ЦРБЦ (China Road and Bridge corporation) од почетка обавијен велом тајне, сада добија свој скандалозан епилог.
Све ове чињенице указују на скори колапс градског буџета.
Између обећања о суфициту, буџета у дефициту и онога што су реалне потребе функционисања сада већ полумилионског града и буџетских прихода тренутно зјапи празнина која се сваким даном увећава.
Председник Градског одбора Народне странке Нови Сад
Борислав Новаковић