Пијачарска лицитација око пенала који би држава требало да плати Рио Тинту ако им се не омогући екплоатација литијума у Јадру је јадна слика Србије, где се крчме њени ресурси а да јавност нема никакав увид у споразуме које режим потписује у име правих власника тих ресурса - народа ове земље. Ово није изузетак него правило режима који је дошао на власт на крилима залагања за потпуну транспарентности и поништавању свих споразума који нису у интересу државе и њених грађана. Десило се све супротно. Крију се и проглашавају државним тајнама сви уговори који битно утичу на економску, политичку, еколошку или безбедносну перспективу Србије.

Рио Тинто је само актуелизовао ову опасну праксу. Режим нас сада плаши огромним новцем који би требало да платимо овој корпорацији, покушавајући да смекша отпор у народу и оправда све оно што је потписивао са овом компанијом а што је сам прогласио тајном кријући од јавности садржину тих потписаних уговора и споразума. А све се задњу деценију и буквално ради по истом моделу. Од обећаног а од јавности и данас сакривеног уговора са „Вансијем“ о концесији на аеродром, споразума са „Етихадом“... до срамне приватизације Института „Јарослав Черни“.

„Београд на води“ је типичан пример, мега превара где је држава уложила милијарде евра кроз земљиште, уређење тог земљишта и трошкове експропријације, а “добила право” да покрива губитак предузећа које управља пројектом. Народна странка изражава бојазан да ћемо тек одласком овог режима сазнати праву размеру штете које је режим направио кроз тајне уговоре које је потписивао. Укључујући и кредите које је узимао, гаранције и колатерале које је давао кредиторима. Да се не пробудимо једног дана и схватимо да је читава држава под нечијом хипотеком, укључујући и грађане који живе у Србији.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије