Једини циљ Министарства трговине код одређивања потрошачких корпи је да статистички приближи минималне и просечне плате са минималном и просечном корпом и тако наводно покаже да је са платама могуће “прогурати” месец, без обзира што износи и минималне и просечне корпе немају благе везе са стварношћу јер се изгледа обрачунавају методологијом у стилу “сарма без меса” или „празан сендвич“.

Ту се најбоље огледа потпуна одвојеност владиних канцеларијских званичника од реалности и живота обичног човека.

У потрошачке корпе се уопште не убацују многи реални трошкови једног домаћинства, попут трошкова регистрације аутомобила која на месечном нивоу износи најмање 3.000 динара, или се трошкови рачунају на увредљиво ниском нивоу.

Ко нормалан иначе може помислити да је довољан износ од 300 динара дневно по члану домаћинства за храну и безалкохолна пића, све и да за сваки оброк сваки дан једу на тржишту најјефтиније паштете од 100 грама и пију литру најјефтинијег сока. О месу, риби, воћу, слаткишима... нема говора.

Месечне обавезе за комуналије трочлане породице у Београду, која има стан од 80 квадрата у свом власништву су око 37.000 динара (Инфостан, порез на имовину, струја, трошкови мобилних телефона по најјефтинијим пакетима, интернет, кабловска телевизија, трошкови одржавања зграде), и ту нема кашњења плаћања, јер одмах упадају у раље извршитеља са вишеструко већим обавезама од основних дугова. Ако живе као подстанари трошкови се повећавају бар дупло и далеко премашују минималну потрошачку корпу, а приближавају се просечној, дакако без осталих ставки у корпи.

Просечна српска породица више од половине месечних примања даје на храну, многи су принуђени да калкулишу шта је прече да плате јер немају за све, да штеде на себи и својој деци, да мање или уопште не купују месо, рибу, воће… да се облаче, купују козметику или кућну хемију на пијацама, да не иду у биоскоп и позориште, да не летују или не иду на зимовање, да не возе аутомобиле, да децу не уписују на спорт или остале активности, да су им екскурзије деце ноћна мора, да се Богу моле да им се нешто не поквари од беле технике, да за славе и уџбенике за децу дижу кеш кредите. И то је живот?

Борилсав Боровић
потпредседник Народне странке