Висина минималне плате је за Народну странку прворазредно етичко и социјално питање јер тренутни износ угрожава основну егзистенцију великог броја запослених и њихових породица. Минимална плата данас није довољна за основну храну и енергенте, а камоли за друге потребе и живот достојан човека.

Екстремно ниске минималне зараде, које су на месечном нивоу вишеструко мање од недељне зараде у већини земаља Европе, су и екстремно понижавање сопственог народа и због тога држава мора административно да их значајно подигне.

Економски гледано, велика је заблуда да ће јефтина радна снага привући стране инвеститоре. Да су ниске наднице разлог сељења капитала, онда би се комплетна производња из Европе преселила у земље са малим платама. Зато субвенције треба преусмерити ка домаћој привреди које суптитуишу увоз и аграру.

Због повећања минималне плате, држава ће послодавцима надокнадити трошак изазван повећањем износа зарада. Постоји више варијанти компензовања тих расхода, од укидања или смањења пореза на зараде до низа других фискалних олакшица.

Чини се да би само држава била на губитку, а заправо би се десило сасвим супротно. По доходовној формули, БДП је збир зарада, амортизације и профита, па би раст плата директно утицао на раст БДП, нарочито, јер је највећи број запослених у сектору услуга, где је доминантан трошак радне снаге.

Више плате би значиле већу тражњу, промет, привредну активност и већи апсолутни износ ПДВ-а. Већи приходи у буџету би сасвим сигурно премашили "штету" износа олакшица послодавцима.

У средњем року, минимална плата би постепено достизала просечну потрошачку корпу, чија висина је и данас на граници задовољења потреба једне просечне трочлане породице.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије