Три главна економска проблема Србије у овом тренутку су велика задуженост државе, привреде и грађана и проблем сервисирања тих дугова због раста глобалних камата, затим инфлација и опасност стагнације привреде или чак ниских стопа раста, која би са инфлацијом која не би била контролисана могла прећи у стагфлацију.

У комбинацији са дужничком кризом то може да прерасте у стагфлациону дужничку кризу, као најгори могући сценарио за једну привреду.

Укупни јавни дуг државе, привреде и грађана Србије се почетком 2022. године попео на забрињавајућих 58,2 милијарде евра.

Привреда и грађани су крајем 2021. године били дужни око 27 милијарди евра, од тога привреда 15,6 милијарди евра, а грађани 11,4 милијарде евра, док је јавни дуг државе био 31,2 милијарде евра.

Скок глобалних камата ће бити велики проблем за враћање и сервисирање тих кредита, како државе, тако и привреде и грађана који имају кредите индексиране у страној валути.

Инфлација је већ прошла двоцифрену вредност и прети и економији и грађанима.

Ако не можемо да утичемо на увозну инфлацију, онда можемо на домаћу, пре свега смањењем ПДВ-а и акциза на храну и енергију као главне генераторе инфлације у Србији.

Влада не помишља да смањи ни ПДВ ни акцизе, већ се држи контроле цена која не може вечно трајати, иако објективно због инфлације има боље фискалне резултате због већих прихода од расхода.

Трећи велики проблем је комбинација високе инфлације и пада привредне активности или чак ниских стопа раста.

Раст је добрим делом везан за консолидацију енергетског сектора. Није свеједно да ли ћемо струју извозити или увозити, или колико ће нам бити суфицити у аграру.

Пољопривреда може погурати раст, али уз радикалну промену обима субвенција и третмана домаћег аграра.

Почетак године, међутим, не обећава. Инфлација расте, расту и робни, спољнитрговински и текући дефицити, а повећано је и инострано задуживање.
 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије