Народна странка

Боровић: Србија не може бити гладна

Боровић: Србија не може бити гладна

Србија не може и не сме бити гладна ако се узму у обзир робни биланси у пољопривреди Србије.

Пољопривреда је практично једина грана која производи вишкове у привреди Србије, упркос погрешној аграрној политици задњих деценија.

Та политика је довела до урушавања пољопривредне производње, али и даље имамо значајне вишкове за извоз - од пшенице, кукуруза, јестивог уља или шећера.

Зато помињање глади у Србији због несташица хране може значити само сејање страха у циљу дневно политичке манипулације грађанима.

Оно што јесте проблем су цене и опасност да због великог скока цена основних намирница многима у Србији оне неће бити доступне у мери која задовољава њихове основне потребе.

Али то нема никакве везе са ратом у Украјини, већ са погрешном аграрном а добрим делом и социјалном политиком.

И пре ове кризе, око 450.000 људи или седам одсто становника Србије је живело у апсолутном сиромаштву (непоседовање извора прихода и имовине да се могу задовољити основне животне потребе), а у ризику од сиромаштва око два милиона или близу 30 одсто грађана Србије.

Да би се ублажио и амортизовао скок цена, држава мора помоћи пољопривреди кроз повећање недопустиво ниских (смањених) субвенција, укидањем или бар смањењем акциза на гориво.

Забрана извоза може бити оправдана једино ако обим извоза угрожава снадбевање домаћег тржишта. Бесмислено је спречавати извоз и прилику да пољопривредници зараде у ситуацији раста светских цена када имамо робне вишкове далеко изнад наших потреба.

Са друге стране, да би становништву била доступнија храна, мора се растеретити других трошкова кроз на пример укидања акцизе на струју, одговорнијом социјалном политиком кроз помоћ угроженим категоријама које су одавно на социјалној маргини друштва.   

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије