Још једна рецка.
Наставља се низ са рушењем и урушавањем здања која имају архитектонску вредност. Захваљујући општини Врачар и њеном Одељењу за грађевинске и комуналне послове, вила у Улици Николаја Краснова 4 из 1931. године, бисер међуратне архитектуре, биће сравњена са земљом.
Вила има архитектонску вредност и од 1997. године до краја децембра 2020. године била је под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда као део просторне културно-историјске целине „Источни Врачар”. Та заштита је истекла, а градски Завод за заштиту споменика културе није тај део Врачара ставио под нову заштиту. Тај правни вакуум искористио је инвеститор који је на потпуно легалан начин добио решење о рушењу.
Дакле, ово је већ опробана мустра-матрица која је већ неколико пута до сада успешно понављана.
Заштита истекне, не донесе се нова, а у том периоду oпштина изда дозволу за рушење.
Ко је крив?
Скинута заштита објекта и систем по којем ради режим неминовно угрожавају културна и архитектонска добра Београда.
Сам нови пројекат, који предвиђа рушење овог културно-историјског објекта, не мора да значи и изградњу непримерене архитектуре, већ би требало да буде пример паметне градње.
Добар пример је стара кућа на углу Симине и Добрачине улице, која је годинама била прилично урушена и служила је бескућницима као стециште, а после рестаурације, односно поновне градње са историјски и архитектонски тачним обележјима и надоградњом у модерном духу, представља паметан и одржив вид градње, где се задржава старо и додаје ново.
Потребно је да се кроз јавни увид прикаже грађанима да није све сувопарни квадрат простора и добра зарада.
Да ли је у Николаја Краснова 4 поштован овакав вид градње и укљученост грађана?
Да ли ће нови објекат бар делом да покаже шта је стари објекат представљао?
Шта би требало да се уради, пошто је цела ствар стављена пред свршен чин и пошто се грађани више ништа не питају?
Морамо да престанемо да бришемо нашу културу и историју и да забранимо сувопарну градњу у стаклу и алуминијуму тамо где јој није место.
Ко је крив?
Сви који су допринели урбанистичком хаосу и културном геноциду једнога дана ће морати да одговарају за то.
Сви који су допринели урушавању амбијенталних целина имају имена и презимена која стоје на свим решењима која затиру културно историјску вредност једнога града.
Одбори за културу и урбанизам Градског одбора Народне странке Београд