Дуго најављивана децентрализација градских општина од стране градске власти Београда до данас није спроведена.

Напротив, можемо констатовати све већу централизацију градске власти и ограничавање надлежности локалне самоуправе, попут укидања општинских правобранилаштава, укидање права општинама на својину и гашење општинских предузећа „ЈП Пословни простор“ преношењем имовине и права располагања истом, на градски секретаријат који је наставио да обавља исту делатност, док су сва евентуална потраживања од предузећа, која нису могла да се угасе, укључујући и трошкове судских спорова и слично, остављена као обавеза тим предузећима у ликвидацији. Треба истаћи да поступци ликвидација наведених предузећа трају већ готово осам година, а за све то време иста се финансирају из општинских буџета. Окончање ликвидационих поступака се још увек не назире.

Као последица великих општина, месне заједнице су неопходна спона између грађана и локалне власти које би требало да остварују први, непосредни контакт са грађанима, а у реалности готово да и не функционишу, губе своје ингеренције и своју аутономију. Њихови приходи постају приходи буџета општина. Грађанима је укинуто право да директно бирају своје представнике у месним заједницама. Општинске власти често намерно избегавају да организују непосредне изборе за чланове савета месних заједница како је то законом предвиђено. Без легално изабраних органа, месне заједнице не могу регуларно да функционишу тако да су у пракси постале само испоставе општинских власти, уместо да буду облик непосредне демократије и место одлучивања грађана о питањима везаним за уређење и функционисање њихове локалне средине.

Градске општине у Београду са аспекта броја становника и територије коју заузимају имају обележја осредњих градова у Србији, а по ингеренцијама су на нивоу шалтер сала. Из буџета који се остварује од фискалних прихода који се убирају од њихових грађана, општине не могу да понуде готово ништа што би значајније подигло квалитет живота на територији општине. Од укупно остварених фискалних прихода на једној општини, веома мали проценат од тих средстава се распоређује за финансирање општинског буџета, што за резултат, историјски гледано, има све рестриктивније општинске буџете. Врло често се, у току године, прибегава и ребалансима буџета, којима се још више повећава проценат од укупно остварених прихода на општини, који остаје у градском буџету. У структури буџета општина на страни расхода доминирају трошкови зарада. Конкретно, у структури буџета општине Звездара за 2022. годину, на страни расхода највећи део, око 35% , се односи на давања запосленима, док на капиталне инвестиције у надлежности општине, које су од виталног значаја за грађане, се распоређује око 20% буџета.

Београдске општине су превазишле овакав модел управљања, оне морају у значајно већој мери самостално да располажу својим приходима које остварују на општини, да добију много шире надлежности, да постану и економски ефикасније, чиме би запослени у општини могли да оправдају своје ангажовање, а не као до сада, да сами себи буду сврсисходни.

Свим општинама, а не само приградским, би морало да се омогући формирање општинских комуналних предузећа како би благовремено и на адекватан начин решавали проблеме својих грађана.

Градским општинама треба дозволити и развијање модела јавно приватног партнерства, како би се поспешиле привредне активности на општини, што би резултирало бољим животним стандардом грађана.

За спровођење децентрализације београдских општина, која подразумева низ политичких, административних и фискалних мера, као и успешно функционисање локалне самоуправе морају бити претходно обезбеђени минимални услови:

- пре свега, прецизно дефинисани јавни послови локалног карактера које јединице локалне самоуправе обављају самостално, уз адекватну контролу у погледу законитости обављања тих послова;

- постојање финансијске аутономије, односно дефинисање извора прихода за остваривање функција локалне самоуправе;

- пожељно би било и увођење обавезе да носилац листе на изборима мора бити и кандидат на тим истим изборима тако да има обавезу према својим бирачима, а не према централним политичким органима и политичким странкама.

Народна странка Београд ће се у наредном периоду снажно залагати за децентрализацију градских општина, враћање одузетих ингеренција од стране градских власти и стварање предуслова за што већу аутономију у раду истих а пре свега у служби грађана.

Функција месне заједнице као центра окупљања локалног становништва и директне везе између општинских и градских власти мора бити повраћена у пуном капацитету како би грађани преко својих представника непосредније могли да учествују у доношењу одлука које утичу на њихов свакодневни живот и квалитет истог.

Душан Ђапић,
члан Градског одбора Народне странке Београд