Генерални секретар Народне странке Ања Јевић изјавила је данас да ископавање литијума није национални интерес Србије, него интерес страних мултинационалних компанија и да Рио Тинто није донео добро ниједној држави у свету у којој је копао, него је донео само еколошке инциденте и загађења од којих се ни после 30 година нико није опоравио.
„Србија не сме да помаже немачку нити било чију енергетску политику тако што ће угрожавати здравље сопственог становништва. Не смемо да паднемо у колонијални положај који значи да Србија предаје Европској унији своја природна богатства и пољопривредно земљиште мултинационалној компанији која ће профит изнети из Србије, а нама оставити затроване земљу, воду и ваздух“, рекла је Ања Јевић.
Ања Јевић је истакла да Србија не сме да буде ничије експериментално поље и да би Немачка на својој територији требало да ископава литијум примењујући све чисте технологије и нове концепте депонија, о којима је у јавности говорила немачка секретарка Франциска Брантнер.
„Уместо дневних изјава о оправданости да литијум из Србије мора бити доступан немачкој индустрији, хајде прво да видимо како то изгледа на неком другом месту. Србија мора да буде једини власник свог минералног богатства да помаже и субвенционише домаћег пољопривредника, смањује потребу за увозом и јача извоз својих домаћих производа. То је наш национални интерес“, додала је Ања Јевић.
Ање Јевић је навела да је неопходно хитно донети институционална и законска решења како би се држава и народ извукли из ове ситуације.
„Народна странка се снажно противи експлоатацији руда литијума на територији целе Србије и залажемо се за њену трајну законску забрану, али и забрану продаје воде, земље и природних ресурса странцима, што се наводи и у Меморандуму против експлоатације литијума у Србији, који је усвојила Народна странка“, рекла је Ања Јевић.
Ања Јевић је додала да Рио Тинто угрожава право на здраву животну средину, што је уставно право, и да зато отварање рудника литијума није оправдано и када би тај пројекат значајно доприносио економији Србије, а у овом случају „економска добит би била занемарљива и не може бити оправдана“.