Председник Ресорног одбора Народне странке за заштиту животне средине проф. др Бојан Митић истакао је да у Србији приближно 2,5 милиона грађана удише прекомерно загађен ваздух.
„Најалармантнија ситуација је у Београду, Крагујевцу, Панчеву, Бору, Ваљеву, Ужицу, Смедереву, Суботици и Сремској Митровици – добро познатим црним тачкама на мапи Србије,“ казао је проф. Митић.
„За разлику од упоредивих земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), које су од почетка овог века готово преполовиле емисију загађујућих материја у ваздух, код нас је она или остала непромењена или је чак повећана. Емисија сумпор-диоксида по становнику је у Србији чак за 350% већа од просека у земљама ЦИЕ, суспендованих честица за око 70%, а оксида азота, угљен-моноксида и органских материја за око 30%“, рекао је Митић.
Он упозорава да је загађење ваздуха један од највећих здравствених ризика који потиче из животне средине, али да се у Србији овом проблему не придаје довољно значаја.
„Светска здравствена организација процењује да су само суспендоване честице мање од 10 микрона (ПМ10), које приликом удисања нападају респираторни систем човека, сваке године одговорне за преурањену смрт више од 5400 људи у Србији; овде су посебно угрожена деца, труднице, стари и болесни“, рекао је професор.
„Највећи загађивачи ваздуха у Србији су термоелектране и градске топлане, а у локалним срединама то су јавне установе и домаћинства са својим котларницама и ложиштима. Поред енергетског сектора, индустрија, друмски саобраћај и пољопривреда битно доприносе количини загађујућих материја у ваздуху“, објаснио је проф. Митић.
„Заштита животне средине очигледно није приоритет Владе Републике Србије, која у ове сврхе годишње издваја мање од 0,5% БДП-а, док се у земљама Европске Уније (ЕУ) за исте намене у просеку троши око 2% БДП-а. Преговарачко поглавље 27 је финансијски најзахтевније поглавље и трошкови усклађивања ове области са тековинама ЕУ до 2030. године су процењени на око 15 милијарди евра. Зелени фонд, који је основан 2016. године, и даље је буџетска линија са ограниченим ефектом, с обзиром да ће од прикупљених 12 милијарди динара (око 100 милиона евра) Министарству заштите животне средине на располагању бити мање од половине тог новца,“ истакао је проф. Митић.
Ресорни одбор Народне странке за заштиту животне средине предлаже конкретна решења за унапређење квалитета ваздуха: изградњу постројења за одсумпоравање димних гасова, прелазак градских топлана на природни гас, биомасу или комунални отпад, ревитализацију и проширење топловодне мреже, замену еколошки застарелих аутобуса градских саобраћајних предузећа, увођење строге казнене политике према највећим загађивачима и пошумљавање.