Живимо у времену страха. Оптерећени свакодневним егзистенцијалним бригама, тиме хоћемо ли себи и породици успети да обезбедимо пристојан живот или барем „кору  хлеба на асталу свакога дана“, притиснути невољама са свих страна, и немамо времена да размишљамо о томе колико је, у ствари, остало људскогa у нама, и како су успели да нам утерају страх у кости.

Страхови на све стране: страх уцењених - „привремено и повремено запослених“ да ће остати без посла ако не гласају „како треба“, и притом не усликају гласачки листић, страх приватних предузетника да ће им страдати бизнис ако, не дај боже, лану нешто против режима, страх пензионера да ће остати и без ово мало јада од пензија, ако, далеко било, ова „зла опозиција“ дође на власт, страх грађана у скоро свакој локалној заједници, од осионих и бахатих локалних „шерифа“, окружених „контроверзним бизнисменима“...

Успели су изгледа, да нам усаде тај проклети чип страха, и тако нам убију веру у слободу, демократију, истину... Отупели смо!

Свуд се чује: ћути, не замерај се, сагни главу, прави се да не видиш (крађу, насиље, тиранију...), проћи ће и ово зло, само треба дочекати...

Е па неће! Докле год се не ослободимо страха, не дигнемо главу, и поносно не изрекнемо ону стару: „бој се овна, бој се го..а, па кад ћеш живети?“, ОВИ ће несметано да роваре, уништавају државу, институције, право, морал, економију...

Поштовани грађани, усправимо се и рецимо не даљем пропадању.

Питаће нас једнога дана деца и унуци: зашто си ћутао и пристао на „ропску порцију чварака“? Шта ћете им одговорити?

Народна странка Сомбор