Просечна нето зарада у Србији у августу 2021. године износила је 64 639 динара  (546 евра), али ово није плата просечног грађанина у Србији. Половина њих зарадила је мање од 49 933 динара (421 евра). Објашњење за то крије СТАТИСТИКА.  

Зарада од 421 евра се назива медијална, што значи да половина становништва Србије има толико или мање од тога, а она друга половина има зараду изнад тог износа. То је плата која се најчешће прима у држави. То такође, значи да један мањи део грађана (њих 10 одсто) има много већа примања од просека и они „вуку“ ту просечну зараду којом барата званична статистика. Зашто се не користи медијална зарада у званичној статистици? Разлог је то што много боље звучи када кажете да је просечна зарада у Србији 546 евра, него 421 евро. Податак о просечној заради је чак за 27 одсто (125 евра) бољи од оног који добијамо користећи медијалну зараду.

Ово је статистика, а права истина је, ипак, другачија. Оно што нас власт убеђује, није тачно. Најављени раст просечне плате на  610 евра у ствари није раст, напротив. Поента је у томе што се прећуткује вртоглави пад животног стандарда узрокован растом цена (инфлација 5,4 одсто у првих 9 месеци 2021), с једне стране, а са друге, те зараде се претварају у евре, а евро је у међувремену ослабио према динару (куповна моћ евра је мања него што је била пре годину или две). Другим речима – када наше зараде прерачунате у неки страни новац, произилази да су заправо веће него раније, али је куповна моћ из године у годину мања. Истину знају сви они који макар једном недељно одлазе на пијацу, супермаркет, бензиску пумпу, неко стовариште... 

Цене хране и енергената су порасле у просеку, око 20 одсто у претходних  годину дана. Најсиромашнији грађани највећи део својих зарада троше управо на храну. А ако је храна као компонента инфлације највише поскупела, њихов животни стандард је највише погођен. Много више од онога што показује инфлација од 5,4 одсто. 

Једино о чему вреди говорити је просечна потрошачка корпа у Србији, која износи 75 000 динара, док је најучесталија зарада између 40 000 и 50 000  динара. Већина грађана има примања довољна за скроман живот и ништа више, јер им после плаћања комуналија, од плате која износи 40 000 динара, не остаје ништа. 

Разлике у просечним зарадама по општинама су огромне. Само становници београдске и јужнобачке области имају плате изнад спрског просека. У свим осталим областима примања су испод просека, па тако и у западно-бачком округу.    

То је невесела, реална слика стандарда грађана Србије, и нимало не личи на „златно доба“ које напредњаци стално обећавају. Ако желимо да зауставимо опште пропадање и хоћемо живот достојан човека, а не да нас АВ „усрећује“ милостињом од 20 -30 евра, ову власт на наредним изборима неизоставно морамо да пошаљемо у историју.

Најмање две трећине радно ангажованих прима мање од просечне плате, док просек подиже десетак одсто зарада, које се могу назвати приходом потребним за пристојан живот. Тренутно, на ивици сиромаштва живи преко 3,2 милиона грађана Србије. Од тога 1,15 милиона запослених имају примања испод 50 000 динара, а међу њима 500 000 запослених прима минималац. Имамо 805 000 пензионера који примају испод 25 000 динара, 200 000 деце која примају социјалну помоћ, 250 000 старијих од 65 година који немају никаква примања, а остатак су незапослени и неактивни од 25 и 54 године. 

Народна странка Сомбор