Београдска општина Палилула по последњем попису има око 190.000 становника, од тога на њеној левој обали Дунава живи скоро 90.000 људи. Квалитет живота и потребе тих становника запостављани су дужи временски период, независно од тога ко је чинио градску или општинску власт.

До 1965. године на левој обали Дунава постојале су четири општине, Дунавски венац, Борча, Овча и Падинска скела, када их градска власт припаја Општини Палилула.

Таква градска политика, односно административна подела као и занемаривање одређених специфичности, није донело ништа добро становницима припојених општина, напротив. Њихове потребе или проблеми су потпуно другачије природе од оних које имају грађани других делова Палилуле, нпр. Професорске колоније или Ташмајдана.

Све то уз нерешавање нагомиланих урбанистичких и комуналних проблема (нпр. непостојање канализационе мреже) довело је до тога да се становници тих делова Палилуле осете грађанима другог реда. Ако се сложимо да грађани сами у својој локалној заједници треба да одлучују шта је добро за њих, шта су им приоритети и како ће да решавају локалне проблеме, а узевши у обзир све наведено, онда се морамо сложити да је формирање нове градске општине неопходно.

Идеја о томе није нова, почетком двехиљадитих појавило се више удружења грађана са том иницијативом. Да би се изашло у сусрет потребама и оправданим захтевима великог броја грађана, а након предстојећих Избора, нова демократска градска власт, требала би да уважи реалност, пружи подршку, реализује ову иницијативу и формира нову градску општину Дунавски венац, у чији састав би ушла Палилулских насеља на левој обали Дунава, Крњача, Котеж, Борча, Овча, Падинска скела, Црвенка, Ковилово, Глогоњски Рит, Бесни Фок, Врбовско и Дунавац.

Био би то почетак мудријег, поштенијег и равномернијег развоја наше општине и нашег града.

Саша Дамњановић, члан Главног одбора Народне странке,
кандидат за одборника Скупштине града Београда