Потпредседник Градског одбора Народне странке Панчево Борислав Беч изјавио је да се у Србији од почетка "златно доба" сваке године затвори више хиљада предузетничких радњи и микро предузећа.
То су предузетници који су сами себе запослили и у већини случајева је то једини извор прихода за једну или више породица. Поражавајуће је то што се гасе пођеднако и „фирме у покушају“, али и предузетничке радње са вишедеценијском традицијом.
Банке су прошле године потраживале више од две милијарде евра од блокираних фирми овог ранга.
Значајни приходи у државној каси потичу од предузетника, занатлија и микро предузећа.
Како се газдује и управља тим приходима од ПДВ-а и осталим принадлежностима које предузетник плаћа?
Страним инвеститорима се шаком и капом деле на десетине хиљада евра по радном месту које доноси свега око 300 евра нето плате запосленом раднику. Сведоци смо тренда да по истеку субвенција, односно по потрошеном износу добијеном од државе, страни инвеститори затварају фабрике и одлазе из Србије која их ничим посебно није условила приликом давања средстава за покретање посла у нашој држави, или траже нове подстицаје од државе.
Нисам за то да се предузетници, којима и сам припадам, ослањају на државу и њена давања.
Више сам за то да се створи нормална пословна атмосфера у којој сви имамо шансу.
Наши новци се, међутим, траће на стране инвеститоре и стране трговце који „надувавају“ улазне фактуре и тако сав профит и порез који би требало да плате у Србији, плаћају својој матичној земљи, па се човек запита да ли је ово издаја наших економских интереса?
Помоћ која је пружена у току „корона кризе“ предузетницима, угоститељима и занатлијама је минорна и уцењивачка, јер је била условљена забраном затварања и ођављивања привредног субјекта више месеци након примљене помоћи, што је условило даље пропадање, још веће дугове предузетника и дужничко ропство код банака.
У условима када грађани имају минималне плате и када је платежна моћ никаква, суочени са великим егзодусом радно способног становништва из наше земље, продужетком кризе проузроковане пандемијом вируса корона као и неспособношћу власти, предузетник не може да рачуна да ће да приходује.
Повећање минималне зараде је пожељно али да буде у складу са тренутним економским могућностима и требало би да повлачи смањење пореза и доприноса за ова давања, јер и то додатно оптерећује предузетнике у овим веома тешким временима.
За то држава није показала ни трунку разумевања. Након промена које сви очекујемо ускоро, знатно ће се променити и економска политика наше државе.
Заштита домаћег привредника, као и здрава конкуренција, биће један од стубова наше економије.
Домаћи инвеститори више неће бити у подређеном положају, а предузетник ће подићи главу и рећи: "Добар дан комшија, свануло је, изволите слободно је", закључио је Беч.