Власти у Нишу се налазе у хроничној фази своје бахатости. Уметање стамбено-пословних објеката тамо где им свакако није место, прескупо плаћање потпуно непотребних реконструкција тргова, мрљаво одрађивање поплочавања и асфалтирања, трошење новца пореских обвезника на лошу шминку док се град налази на ивици комуналне катастрофе...
Сада и ово – без било какве јавне расправе и консултација са заинтересованим грађанима почиње се и изградњa монтажне гараже иза Народног позоришта, у строгом центру града.
Надлежни истичу како је у питању италијански концепт, усклађен архитектонски са околишем, да се користе најмодернији ''алу-бонд'' материјали... Заиста лепо звучи када се чује на локалној телевизији где нема незгодних питања и другачијег мишљења. Због тога и следи сцена као из стрипа „Алан Форд“.
- Хало Бинг... Цена? Права ситница. Само 333.333 динара по једном паркинг месту.
- Може! Платиће грађани.
Народна странка сматра да је изградња поменуте гараже очигледан пример немара и бахатости власти, нарочито ако се узме у обзир да стамбене зграде Синђелићев трг 18 и Светозара Марковића 1 немају земљиште за редовну употребу, што је својеврстан урбанистички апсурд.
Такође, ако се погледају финансијски извештаји јавних предузећа а нарочито „Паркинг сервиса“, и лаику постаје јасно да је сврха постојања истих искључиво запошљавање партијских најамника.
Власт је оваквим својим планско-бахатим понашањем довела у ситуацију све грађане да, рецимо, субвенционисане кредите за енергетску ефикасност, изградњу бициклистичких стаза, бесплатни јавни превоз, сматрају бајкама или утопијом.
Чак и када има новаца у градском буџету, он се неплански троши а једина визија градских челника је како намаћи још који динар за даљу непланску и ненаменску потрошњу. И тако у круг.
Сигурно је да ће се некоме исплатити да одобри изградњу између две зграде у урбанизованом крају града попут Булевара Немањића.
Сигурно је и то да ће се некоме исплатити изградња паркинга у строгом центру града, али је такође сигурно и да су грађани у оба случаја оштећени. У првом нематеријално, док су у другом буквално опљачкани.