Као што се већ више пута дешавало, већину законских промена није пратила одговарајућа јавна дебата, већ се на мала врата уводе новине које ће и те како имати последице по читаво друштво.
Сада имамо ситуацију када је у скупштинској процедури у току расправа о изменама Закона о основама система образовања и васпитања, а да се у јавности о томе недовољно прича. Оправданост измена закона представници власти су објашњавали са два разлога. Први је решавање статуса вероучитеља, а други је законско регулисање и увођење државне матуре.
Суштински ни једно ни друго овим законом није регулисано, тако да разлози леже у неким другим изменама, које, бојим се неће много доброг донети ни ђацима, ни наставницима.
Чињеница да радни статус вероучитеља није дефинисан ни после 20 година је брука и срамота министарства светских размера и просто не видим разлог зашто то није урађено овим изменама закона? Које су препреке због којих то није учињено?
Са друге стране, закон сада предвиђа редефинисање Центра за испите који ће спровести државну матуру, што само по себи можда и није спорно. Међутим, спорна је чињеница што се државна матура најављује тек за 2024. годину, а да ће Центар за испите до тада однети 450 милиона динара, ионако већ смањеног буџета за просвету.
Поред тога, неопходно је осврнути се на чињеницу која је привукла највећу пажњу јавности, а односи се на кажњавање школа које не почну школску годину химном.
Наравно да нико нема проблема са химном, али је апсурдно да се патриотизам у школе угура на силу. Није патриотизам ексер па да га на силу чекићем закуцамо у школске клупе. Ова насилничка методологија апсолутно одговара радикалском режиму, пошто смо сведоци да су по узору на усташке одреде, већ покушали чекићима да "убеђују" народу по Србији. Патриотизам и љубав према домовини треба да се развија у школама и то у оквиру предметне наставе из српској језика, историје, географије, музичког и других предмета, али свакако не на овај начин.
Иако поједине промене закона лепо изгледају на папиру и да наизглед нико нормалан не би имао ништа против, маћехински однос ове власти према грађанима намеће сумњу у поштене намере при сваком кораку који Влада учини. Тако се законом предвиђа могућност отварања образовно-научних центара широм Србије што звучи сјајно. Опет, са друге стране, поставља се питање оправданости толиког броја центара у држави који односе стотине милиона динара, где се потенцира дуално образовање и афирмисање јефтине радне снаге. Наравно, не би требало заборавити ни експанзију нелегалног стицања диплома и опште деградације образовно-научне делатности, што ће свакако бити у центру приоритета када Народна странка буде била у ситуацији да води државу.
Стиче се утисак да се тако отварају места за ухлебљење разних директорчића и партијских кадрова, док је интерес науке и образовања у другом плану. Такође, не може се одмаћи далеко од утиска са суштинске промене закона иду ка формирању нових инструмената за извлачење средстава из буџета, а не ка унапређењу образовања у Србији.
Посебно велику пометњу је изазвала најављена измена закона којом се омогућава отварање комбинованих одељења од петог до осмог разреда. На питање упућено представницима власти како и на који начин је предвиђена реализација овако крупне измене у систему школства нико није знао да одговори. Ово је спорно по више основа, а кључна ствар је што наставници нису методолошки припремљени на рад у оваквим условима и да ће, како је то већ било случајева, управо наставници бити окривљени због неуспеха нечега што је само по себи осуђено на неуспех.
Реформа образовања мора да представља део свеобухватних друштвених промена.
Образовни систем ће свакако бити носилац тих промена, али без промена и у осталим сферама друштва друштвени препород у Србији није могућ.
Владимир Савић
Народна странка Краљево