Народна странка

Марковић (Бор): Реке наше сушне и насушне – уништавамо ли изворишта здравља?

Марковић (Бор): Реке наше сушне и насушне – уништавамо ли изворишта здравља?

Председник Градског одбора Народне странке Бор Драган Марковић Одборник упитао је зар да, поред одвајкада мртве Борске реке, мирно посматрамо и изумирање до јуче чистих и здравих изворишта на Злотској, па и Брестовачкој реци, вероватно и Сурдупа у Доњој Белој реци?

Изградњом нових и проширењем старих рудокопа и индустријских објеката (пример је кречана у Заграђу), али и подизањем мини хидроелектрана, неминовно се драстично увећава и потрошња воде. Преливање речне воде у цеви за мале електране или најавом вишеструко већег коришћења изворишта Сурдуп, или угрожавањем Брестовачке реке од рударских захвата нових власника, ништа неће бити као раније. Још када се придода страдање лепог, живописног села Кривељ! Ни Слатини и Оштрељу није лако.

Народ, поучен и искуством из Јадра и планова Рио Тинта и државе за отварање огромног рудника јадарита, полако се буди и устаје да брани своја вековна природна добра. И своја огњишта. Ту је и већ завршен нестанак Кривеља због ширења рударских копова, па најављена масовна сеча шума у овом крају због нове топлане на Сечку и ветроенергане на Црном Врху.

Кад се боље погледа, прети промена и конфигурације терена с новим јаловиштима и коповима.

Пример Борске, некада Беле реке, и сви досадашњи покушаји њеног оживљавања, довољно сведочи о могућим надолазећим последицама. Да ли ће да нас, с тим у вези, задеси још гора судбина? Јер, некако одједном се, или доласком нових газди у бивши РТБ, догађају жестоки удари на природне ресурсе целог овог краја. Да и заборавимо затровани ваздух и обећане, спаносне гипсане плоче (како ли ће те плоче изгледати као грађевински материјал са додацима арсена и осталих отровних материја?!), останимо уз реке насушне и исконске изворе.

Зар је Злотска река у прошлости мало дала? Деценијама је гасила жеђ града Бора, пунила у сушним периодима готово пресахло Борско језеро, служила сточарима и ратарима из Злота од памтивека, хлебом их хранила из воденица – поточара.

Лазарева пећина је редак природни, туристички бисер. И данас је свима од користи, али шта то вреди – треба је још исцрпљивати, убијати, преграђивати и мењати јој ток. Какве користи Злот и Бор имају од будуће миниелектране која овде стиже, колико знамо, чак из Суботице.

Зар нам својевремено није био довољан онај проблематични министар животне средине, Дулић из исте те Суботице, који је еколошке проблеме овог краја решавао некаквим филтерима у топионици и лошим индустријским постројењима (сетимо се пропале хрватске Фабрике за рециклажу). Али, није посезао за благодетима Злотске реке. Није можда ни знао за “доброту Злота”, вредне сточаре, поносне домаћине, стручне и даровите људе, жртве у ослободилачким ратовима. Знао је, и то му је ваљда било доста, да буде какав-такав министар.
Не дај Боже да једног дана пресахне и Сурдуп, а није да није могуће, а инвеститор ће отићи кад – тад, где ћемо и куда ћемо, како ће опстати село које и у свом имену има реч РЕКА.

Власт жели што бржи економски напредак и то је главни разлог за продају и којекаква све издавања природних ресурса. Без рудника и индустрије у Бору и околини, па и целој Тимочкој Крајини, биће тешко корачати напред. Ипак, шта после? Шта ћемо оставити новим генерацијама, нашој деци? Реке и вода су извори живота, и никада нас нису изневерили.

Вишедеценијски живот у затрованом ваздуху је казна и прескупо плаћен данак савременијем привредном развоју. И аргумент који треба да нас научи како да чувамо и не уништавамо животну средину.

Поврх свега, морамо сарађивати са инвеститорима, и страним и домаћим, али не морамо да им баш толико излазимо у сусрет. Морају и они ове, еколошки измучене, грађане да разумеју. Кад се РТБ продавао није било гужве као данас око Јадра и јадарита. То само показује да је овај народ толерантан, миран, разборит. И зашто га као таквог не послушати, зашто му не оставити најсветије, а то је: За Злот – Злотска река, за Брестовац – Брестовачка река, за Доњу Белу Реку – извориште Сурдуп.

А Бор, па и душу је, заједно са чистим ваздухом и племенитим металима, дао, поклонио. И држави и разним инвеститорима. Мало ли је?

 

Драган Марковић
председник Градског  одбора Народне странке Бор