Прање новца је организована криминална активност и део мреже организованог криминала. Прање новца има за сврху  легализовање забрањених активности на финансијском тржишту. Нормално функционисање државе  је због прања новца угрожено из најмање три разлога:

• развијање криминалних делатности попут рекетирања, продаје дроге, кријумчарења,
• дестабилизација  финасијских  институција , смањење пореских прихода и развијање сиве економије,
• подривање напора  ка успостављању институција и промовисање корупције кроз радње које се огледају најчешће у примању односно давању мита

Процес прања новца је скуп узајамно повезаних радњи и најчешће се одвија кроз три фазе:

ФАЗА УЛАГАЊА : прљави новац се уплаћује на банкарске рачуне у  готовом  преко фиктивног привредног друштва ( нпр.Престоница на води) које нема активности већ служи за  полагање прљавог новца , најчешће у мањим износима.

ФАЗА РАСЛОЈАВАЊА: након што је новац у финансијком систему  уплаћује се  неком другом  привредном друштву ( нпр.фирми за осветљавање Престонице) како би се постигла било каква пословна активност или да се обави легалан посао  са привредним друштвом која легално послују.

ФАЗА ИНТЕГРАЦИЈЕ:  прљави новац се јавља као легалан и улаже се најчешће у пословне активности које за циљ имају  опоравак појединих фирми, предузећа или компанија  са пословним тешкоћама  или неке друге послове на тржишту вредности .

Прање новца је интернационални феномен и као такав разликује се по степену манифестовања и типологији. Постоји опште прихваћени индекс који указује на степен подложности државе ка прању новца. Индекс носи назив AML (ANTI-MONEY LAUNDERING INDEX ) његова вредност за Србију износи 5,47. Поред Србије још само две државе у региону имају висок индекс то су : Босна и Херцеговина и Албанија. Током 2018.године поменуте државе због неангажовања су стављене на „црну листу“ и означене као подручја погодна за прање новца. Поређења ради индекс Словеније је око 3.

У Србији је по  извештајима ОЕБС-а  феномен  прања новца присутан у следећим  секторима:

БАНКАРСКИ

МЕЊАЧКИ

АДВОКАТСКИ ПОСЛОВИ И АДВОКАТСКА ОРТАЧКА ДРУШТВА

 РЕВИЗИЈЕ

 РАЧУНОВОДСТВА

 ОСИГУРАЊА

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА

СЕКТОР ГРАЂЕВИНАРСТВА И ТРГОВАЊА НЕКРЕТНИНАМА

Поред ОЕБСА феномен прања новца у Србији заинтересовао је и друге организације које се баве истраживањем организованог криминала и последицама по државу.

У свом извештају о Србији Global Initiative against Transnational Organized Crime се бави прањем новца у сектору грађевинарства и продаје некретнина. Делови извештаја указују не следеће:

• Да су цене некретнина у Србији  у периоду од 2018.до 2020.године  знатно више него у региону што говори о чињеници да је Србија постала центар региона за прање новца. У прилог овој тези наводи се да је већина стамбеног простора у новоизграђеним зградама празна .
• Повећане цена некретнина је последица социоекономских неједнакости у друштву и директно су повезане са прањем новца
• Постоји блиска веза између организованог криминала и политичких структура на власти
• Претпоставља се да је износ опраног новца близу 5 милијарди  евра
• Највише новца се опере од незаконите трговине наркотичким средствима

Посебно је интересантно како се прљав новац интегрише у сектор грађевинарства. Изграђен је „коридор за прање новца“ али поменути коридор није до сада рекламиран у средствима јавног информисања.

Извођење радова на „коридору“ одвија се пуним темпом кроз следеће радње:

• „Прљав“ новац интегрише се у сектор некретнина кроз куповину земљишта, изградњу станова, кућа и пословног простора;
•  Оснивају се бројне грађевинске фирме чији су оснивачи криминалци;
• Велика количина готовог новца пласира се преко банака и других финансијских институција (пошта) у куповину некретнина или грађевинског материјала;
• У циљу прикривања „прљавог“ новца, исти се раслојава преко више компанија како би се прикрило криминално порекло таквог новца;
• Такође су примећени високи износи готовинских уплата на рачун институција које се бави грађевинским земљиштем;
• Инвеститори су оф шор компаније, појединци са криминалним досијеом , старт ап компаније основане са циљем улагања у грађевинарство и параван лица ( особе које  за криминалце купују некретнине)

Да би се проблем решио неопходно је разумети проблем.

За СНС прање новца очигледно није проблем иако наноси директну штету Републици Србији и њеним грађанима.

Постављамо питање зашто власт у Србији не предузима ништа по питању прања новца и докле ће криминалне активности називати инвестицијама?

Марко Минић,
члан ГрО Народне странке Крушевац