У Граду Крушевцу, на хиљаду становника, има 322 запослена, а у Републици Србији 333 запослена на хиљаду становника. Просечна нето зарада у Граду Крушевцу износи 63,5 хиљада динара, и мања је од просечне нето зараде у Србији за око 19 одсто. Према подацима за 2011. годину, на територији Града Крушевца, било је обрађено више од 57 хиљада хектара земљишта. Према последњим статистичким подацима, обрађено је само око 33 хиљаде хектара. Површина под воћњацима је смањена са 3 680 на 2 040 хектара, а површина под виноградима са 1 700 на 1 300 хектара. Сточни фонд у Расинском округу се стално смањује. За последњих пет година, број музних крава је смањен за једну трећину.
Привреда Крушевца, јасно је, заостаје за привредом Србије у целини. Узрок заостајања привреде Крушевца је у погрешној политици субвениција. Као и у читавој Србији, страним инвеститорима се дају издашне субвенције, без јасних критеријума о начину избора инветиција које ће бити субвенционисане. Као резултат, имамо инвестиције у гране привреде које упошљавају мање квалификовану радну снагу и у гране привреде проблематичне са становишта очувања животне средине. У Крушевцу, погрешна политика субвенција доводи до повећане тражње за радницима, али ниско квалификованим радницима , који су принуђени да прихватају послове испод сопственог нивоа образовања и стручности.
Решење је у промени политике субвенција, тако да се помажу инвестиције које имају акцелераторски ефекат на привреду Крушевца и националну привреду.
Пре свега, субвенције би требало да буду једнако приступачне и страним и домаћим инвеститорима.
Приликом избора инвестиција које ће бити подржане субвенцијама, предност треба давати инвестицијама у производне и друге делатности наслоњене на коришћење домаће сировинске базе. Субвенцијама треба, пре свега, помоћи инвестиције у прехрамбену индустрију, која прерађује пољопривредне производе; у прераду меса, млека, поврћа, воћа, грожђа и других производа.
Субвенције треба усмерити и у инвестиције којима се помаже прерада непрехрамбених пољопривредних производа, у текстилну индустрију и у индустрију коже, а која би користила домаће пољопривредне производе и производе кланичне индустрије.
Такође, субвенцијама треба помоћи инвестиције у прераду шумских плодова, производа рибарства и друге сличне делатности. Садашњи начин субвенционисања инвеститора, пре свега у области индустрије делова за аутомобиле и других сличних производа, произведених од увозних материјала, нужно доводи до стања на тржишту рада у коме се лако запошљавају само радници који прихватају једноставне мануелне послове, увек и свуда слабо плаћене.
С друге стране, садашњи начин субвенционисања пољопривредне производње, очигледно не даје резулатата. Сама чињеница да се у домаћим продавницама продаје млеко у тетрапаку из Пољске, а да увозимо месо и месне прерађевине, јасно показује да у нечему грешимо.
Субвенцијама у инвестиције у области производње прехрамбених и других производа, произведених од домаћих сировина – производа пољопривреде, шумарства и рибарства, постигли бисмо два ефекта. Прво, створили бисмо тражњу за радницима вишег степена образовања и квалификација, који су у оваквој производњи потребни. Друго, повећали бисмо тражњу за пољопривредим производима и другим сировинама домаћег порекла, чиме бисмо помогли развој делатности које производе те производе. Тако би новац од субвенција, на концу, дошао тамо где треба да дође, у руке грађана Србије.
Новац који држава дели страним инвеститорима, без јасних критеријума, није државни новац. То је народни новац, прикупљен од пореза који плаћају грађани Србије, који треба вратити народу.
Народни новац – народу.
Љубомир Костић,
члан Градског одбора Народне странке Крушевац