преузето са борскенародненовине

Он је одборник који се убедљиво највише јављао за скупштинском говорницом у протеклој 2021. години. Било је и оштрих тонова, покаткад се и пренаглило у расправама са представницима позиције, али никад није одустао од својих ставова и критичке мисли. Има дуг одборнички стаж, чврсто руководи Народном странком у Бору, не слаже се често са опозиционим колегама, труди се да буде крајње искрен, исправан, правичан и непоколебљив. Не подноси неистине, уз народ је и са народом. У актуелној власти није омиљен, напротив. То га не брине, јер, вели, познају се одлично, не преза од бахатости, па и претњи, улази у отворени дијалог, најчешће са онима који га не подносе и сврставају у мање битног политичког супарника. Реалан је, песимиста је у планирању многих пројеката власти, не верује актуелним политичким моћницима. Важи за пристојног и поверљивог саговорника међу грађанима. Верује у идеју и програм народњака, игра на карту неподмитљивог, некорумпираног и исправног, поштујући релност и истину. Воли Бор, али и село му је мило, не одваја се од завичаја. Зове се Драган Марковић, председник је Градског одбора Народне странке у Бору, раније је у време Коштуничине власти закратко био је и председник Скупштине општине Бор. Завршио је Технички факултет у Бору Универзитета у Београду – Мастер техничких наука с радним искуством у Институту за бакар и Стамбеном предузећу. Рођен је 1972. године у селу Дубочане, школовао се у Бору. Нема викендицу, сваки викенд користи да оде у родно село и помогне родитељима. Ожењен, отац је Неле, ученице Шестог разреда.
 

Замолио је да обавезно назначимо да је до 1914. Његов чукундеда Петар (чија је мајка пореклом из Кривеља из фамилије Новаковић) радио у Борском руднику када је мобилисан и није се вратио из Великог рата. Јуначки се борио у 20. пуку Тимочке дивизије. Отац му је пензионисан у борском руднику бакра.

Никако да прогурате неку животну тему у дневни ред скупштинског заседања упркос аргументима. Где је зепело – било је наше прво питање.

– Више пута сам као одборник предлагао допуну дневног реда седница Скупштине града Бора са различитим темама, од екологије и проблема грађана са узурпирањем имовине до спорта. На претходној седници предложио сам допуну дневног реда са две тачке. Прва је била везана за очување целовитости спортског комплекса у Бору и спречавање рушења стадиона бившег ФК “Рудар”. Спортски комплекс остао би комплетан, а на истој локацији могли би да се побољшају спортски садржаји. У наредном периоду, кроз улагања у изградњу трибина постојећег фудбалског стадиона, дошло би до модернизације (изградња трибина и осталог). У склопу комплекса изградили би се и терени за мале спортове. Подразумева се изградња и објеката намењених трговачкој и другој делатности. Ту је и решавање руиниране “Капије Бора”. Простора, дакле, има и за Шопинг мол и спортске објекте. Власт СНС и СПС мисли да ни затровани ваздух у Бору није тема за озбиљну расправу, па како онда да се нађемо на истом терену?

Суседне општине и градови поклањају велику пажњу изградњи и модернизацији спортских објеката са пратећим садржајима. Зајечар добија нови стадион, Бор руши и постојећи. Где је ту, и чији, интерес?

-Важно је знати да је град Бор загађена средина и да тај проблем мора да се схвати и прихвати и кад је спорт у питању. Да би се млади бавили спортом морају живети у здравој средини. Није мала ствар знати како је стадион “Рудара” изграђен, а власт данас хоће да га руши зарад трговачких фирми. Ко да нема другог места. То они, из њима познатих разлога, не разумеју.

Друга допуна дневног реда протекле скупштинске седнице била је упознавање грађана града Бора са планом будућих активности компанија за рударска истраживања и експлоатацију минералних сировина. О томе је морало да се разговара. Јер, ни из далека не може се прецизно предвидети шта ће се наредне године и деценије догодити, а велике површине око Бора предвиђене су за рударску експлоатацију. Јавља се опасност за преостале чисте водотокове, за земљиште. Нејасна је и ситуација у вези опстанка појединих села, па чак и делова града Бора.

Мишљења сам да ова власт ради по диктату централа и зарад својих и интереса појединих лобија. У њима нема ни патриотизма, а локалпатриотизма ни у назнакама. Прихватање предлога опозиције они би сматрали својим поразом. Свако другачије мишљење од њиховог – за њих је непријатељски чин.

Бор и екологија, данас и сутра?

– Екологија је болна тачка града Бора. Са доласком страних компанија проблеми се још више продубљују. Ваздух је и даље загађен, водотокови и земљиште су на удару и перспектива је лоша. Може се десити да и водотокови који још нису загађени буду претворени у мртве реке и потоке. Најава употребе цијанида на отвореном ради експлоатације злата на Црном врху може изазвати катастрофу невиђених размера. Да ли је потребно да се то деси да би се “луде главе” опаметиле. Пример Румуније, која се због очувања здраве средине одрекла много уноснијих прихода, треба узети као добар путоказ. А Румунија је територијално много већа земља од Србије. Најава истражних радова на Борском језеру је још један потенцијално опасан подухват. Целу источну Србију је власт СНС предвидела за рударски полигон. Јављају се многе непознанице као и опасности. Осим еколошких, демографске и етничке непознанице нису мале.

Може ли Нова 2022. година донети бољитак, бржи развој друштва и општи напредак?

– Нова, 2022. година може Бору донети бољитак и напредак само ако се врати одговорност у функционисању државног врха и локалне самоуправе. Мора се одрживи развој третирати као нешто чему тежимо. Да би се то десило мора постојати законитост у раду органа. Услов да се ово оствари је – да се са грбаче народа скине корумпирана власт на свим нивоима, власт која је себи подредила Устав, законе, судство, медије; власт која живи од народа и влада на многим неистинама, власт која се спојила са криминалом. Они који се не плаше закона и који сматрају да им је све дозвољено, од куповине диплома, лажних доктората, претњи опозицији, обмањивању грађана, не могу ваљано водити државу у прогресс. Бор је показатељ да обећања о напретку нису основана, јер се не зна где ће Бор бити за пар година, шта ће бити са појединим селима, докле ће стићи рудници… Блатњаве улице и путеви, неодржавање путне мреже, неквалитетни инфраструктурни радови, катастрофално стање у јавном сектору, све су то проблеми које одговорна власт мора да реши што пре то боље.

Који су највећи проблеми, шта ваља, шта не ваља?

– Сем изградње водоводне мреже у појединим селима, нема плусева за ову власт. Замислите само ћутање на узурпирање имовине грађана, дискриминацију грађана, на лажна обећања о пресељењу Кривеља, мук о мукама Оштрељана, грађана Брезоника, Слатине и осталих села, пресељење дела Бучја, какав је Дом културе у Горњану, дворац кнеза Александра Карађорђевића, каква је “Капија Бора”, те игре око Саваче, најава рушења стадиона „Рудара“, пропаст дела јавног сектора, 370 милиона динара субвенција за топлану и најава топлане на сечку да би се смирили разочарани грађани, поплочавања тротоара као велики инфраструктурни пројекат, катастрофално стање канализационе мреже, прљаве улице, блатњави путеви на све стране (поготово пут ка Кривељу), преварени грађани у вези пројекта енергетске ефикасности, еколошке муке и полтронско понашање према загађивачима…

У судском си спору са градоначелником Бора..?

– Понашање градоначелника Бора је посебна прича. Он средствима грађана води личну промоцију, узурпирао је све полуге власти, нема заменика градоначелника, увредама засипа све оне који не мисле као он. У политичкој борби мора постојати такмичење аргументима. Он то није прихватио већ користи разне увреде. Није се појавио на првом судском рочишту. Очекујем да суд пресуди на основу закона, мада је у земљи Србији све могуће. Верујем да су све чињенице на мојој страни и да би сва друга пресуда представљала нешто што би друштво одвело у смеру безакоња са несагледивим последицама. Последња седница Скупштине града показала је да градоначелник не преза од наставка изношења увреда. У договору са правним тимом договорићу се за следеће потезе. Због породице, пријатеља, познаника, комшија, због грађана Бора, не желим да било ко износи неистине и увреде на мој рачун. Поготово не неко ко би то последњи могао и смео.

Ко је позиција а ко стварна опозиција?

– Изборна 2022. је година шанси за Бор и Србију. Једанаест година Бор води једна те иста власт пресвучена у различите дресове. За то време узурпирали су све и свашта. Подсетио бих грађане да сам 2018. године упозоравао Боране шта им се спрема, од продаје РТБ Бор до наставка пропасти јавног сектора. Џипови без таблица на последњим локалним изборима били су најава катастрофе. Данас актуелна власт формира своју опозицију, финансира, усмерава, данас, они који су до јуче подржавали ову власт, аплаудирали, ођедном себе представљају као њихове противнике. Та лажна опозиција, грлата, безобразна, охрабрена, представља велики проблем и жалосна је последица накарадног система владања без одговорности. Дом културе у Бору је делом приватизован, а делом узурпиран од стране СНС-СПС коалиције… Да би Дом културе имао своју намену, мора се сменити ова власт.

Иду избори, шта ваља чинити?

– Изборни услови су катастрофални за опозицију, фаворизовање власти је изражено, од медија до злоупотребе свих ресурса. Власт притиска запослене у јавном сектору, новац из буџета користи за куповину поверења и гласова грађана. Уверен сам да ће Борани препознати оне који су увек били на њиховој страни, нису их лагали и да овог пута не сме да буде грешака!