преузето са портала OzonPress
Економска криза у којој се Србија објективно налази корене вуче од раније и није само последица актуелних догађања у Европи, сматрају у Градском одбору Народне странке у Чачку. Лоша економска ситуација и стагнација привреде, као и пад животног стандарда грађана последица су пре свега лоше економске политике која се континуирано води у србији.
„Нема сумње да је пандемија ковида утицала на стварање додатних проблема у економији Србије, али корени економске кризе у коју смо запали и која има погубне последице по стандард и финансијску сигурност и привредних субјеката и грађана су од пре ковида и налазе се у лоше вођеној економској политици државе. Свакако да утицај на кризу има и оружани сукоб на тлу Европе и поремећај нормалних токова пре свега у области енергетике и у најави поремећаја снабдевања храном“, каже Сретен Белошевић.
Он је на конференцији за медије најавио и да је Народна странка припремила предлог мера којима се може ублажити економска криза у Србији.
„Као одговорна политичка организација осмислили смо пакет мера које треба спровести и сматрамо нашом обавезом да о томе обавестимо јавност. Мере које предлажемо копнципиране су у три сегмента: доступност хране, енергетска стабилност и економска стабилност. Доступност хране тј. поремећаји у снабдевању основним животним намерницама произашли су из високе инфлације која се вештачки одржава на држању нереалног курса пре свега евра, а цене расту великом брзином па држава доноси уредбе којима административно утврђује цене појединих артикала. Грађани су тиме угрожени јер долази до вештачких несташица појединих производа и поред тога што, како је речено, држава има довољно робних резерви са којима интервенише. Осим тога Србија има довољно производних капацитета да производи основне животне намирнице не само хза потребе домаћег тржишта већ и за извоз. Кључно што држава треба да уради је да у буџету за пољопривреду ову годину, а та ставка је око 50 милијарди динара, уради ребаланс и да значајно повећа та средства на најмање 100 милијарди. За тако нешто има простора у буџету, под условом да се одустане од градње националног фудбалског стадиона и сличних инфраструктурних објеката за које треба чекати боља времена“, каже Белошевић.
Он је истакао да је веома важно да држава препозна значај ратарства, воћарства и сточарства за стабилност снабдевања грађана храном. За производењу која генерише основне животне намернице потребно је у буџету државе планирати средства за субвенције које су сада 8.000 динара по хектару, у већим износима. Народна странка предлаже да се кроз реб аланс буџета та ставка повећа у 2022. години на 16.000 динара по хектару а да у наредној години буде 24.000 динара по хектару.
„Друга мера која би побољшала енергетску стабилност је да држава одмах укине акцизу на дизел гориво за пољопривредне машине. Губитак у буџету могао би да се надокнади из других извора, а уштеда пољопривредних произвођача била би вишеструка. Потребно је да Србија дугорочно у свом буџету определи већи проценат за пољопривреду који је сада 4%, па да буде минимум 10%. Уосталом то је и препорука ЕУ у којој државе чланице одвајају и до 30% од својих буџета за пољоприврду. На овај начин Србија би остварила два позитивна ефекта, било би довољно хране за домаће становништво и остваривали би вишкове производа чијим пласманом на европском и светском тржишту би Србија стицала добре приходе. По овом питању ни Привредна комора ни држава се нису истакли у стварању повољног амбијента и разрађених канала за пласман робе из Србије на инострана тржишта“, каже Белошевић.
Истакао је и да су од значаја за енергетску стабилност уредно снабдевање домаћег тржишта електричном енергијом и разним врстама горива.
„Србија није произвођач горива и зависи од страних добављача. Али Србија јесте произвођач електричне енергије за коју власт најављује високо поскупљење. Власт је и одговорна за тешке хаварије у термоелектрани Обреновац, за лоше руковођење режима производње у хидроелектранама и за све то нико није одговарао а штете су у стотинама миликона евра. Ми мсо, не тако давно, извозили 3.000 мегават часова струје, а сада само преко лета увозило преко 1.000 мегават часова. Када Народна странка буде у позицији да врши власт свакако ћемо направити анализу свега овога и утврдити одговорност. Предлажемо да држава у овом тренутку одвоји средства за откривање нових налазишта угља, као и да укине акцизе за утрошену електричну енергију за категорије најсиромашнијих грађана. Трећи предлог је да се осмисли стратегија увођења алтернативних извора за производњу електричне енергије и што пре крене стимулација за такву производњу струје“, каже Сретен Белошевић.
Коначно, око мера за економску стабилност државе Народна странка констатује да се повећава број грађана који живе испод границе сиромаштва.
„Очигледно је да имамо велику инфлацију и поред стабилног курса динара, јер цене свакодневно расту а грађани су приморани да бирају или да плате комуналне рачуне или да купе храну да преживе. На сцени имамо и јавне извршитеље који могу грађанима у потпуно неконтролисаном поступку да одузму некретнине у којима живе, куће и станове, чак и за непропорционално мала дуговања. Стога је, ради правне сигурности грађана, потребно хитно увести категорију права на дом, тј. забранити одузимање стамбених јединица у поступцима наплате дуговања. Као меру за финансијксу сигурност грађана предлажемо да се повећа минимална цена рада и да минимална плата у Србији буде 425 евра (око 50.000 рсд), али и да се истовремено смање порески намети послодавцима са 60% на 50%. Нема сумње да се смањење прихода у буџету државе по овом основу може надокнадити далеко одговорнијим и промишљенијим трошењем буџетског новца“, рекао је на крају свог излагања Сретен Белошевић.
Новинарима на конференцији за медије Градског одбора Народне странке у Чачку обратио се и председник одбора др Александар Радојевић.
„Једно од питања које сматрамо за потребно поставити актуелној власти у Србији је – Шта власт мисли о радницима у Србији? Шта данас радници представљају у нашој земљи? Кад кажем радници мислим на раднике у домаћим фабрикама, али и оним где су странци власници, као и на запослене у здравству, правосуђу, образовању, у банкарском сектору, па и на пољопривреднике, једноставно на све који живе од свог рада. Ако погледамо шта се десило са радницима ФРА којима је обећано да ће бити збринути, да ће остати да раде у фабрици коју су они изградили, а која им је на волшебан начин одузета, у једном делу претворена у салу за свадбе и сахране, ако се судбина крагујевачких радника везује за састанак са председником државе тако што ће он мимо свих закона који регулишу радне односе изнаћи неко ванзаконско решење које ће решити егзистенцију радника које је инострани инвеститор отпустио, а пре тога добио огроман новац кад је те раднике запошљавао, ред је да се запитамо куда све то води. До када ће држава Србија да решава проблеме иностраних инвеститора, а занемаривати судбину и егзистенцију својих грађана. До када ће држава на стране инвеститоре гледати као мајка, а на домаће као маћеха“.
„До када ће држава да кроји закон о раду по мери иностраног послодавца а на штету домаће радне снаге. Од радника се у Србији лагано праве робови који се лукаво уводе у дужничка ропства и апсолутну послушност према иностраном инвеститору. Шема је да држава да по 10 и више хиљада евра странцу за сваког радника кога запосли, а онда тај послодавац да плату од 200 – 300 евра, па тај радник онда улети у стамбени кредит и постане апсолутно зависан од послодавца јер ако не жели да трпи сваковрсно шиканирање на послу добиће отказ, а онда неће имати ни да плати рату за стамбени кредит, па ће поред посла изгубити и стан. Имамо и онај пример да држава широко отвара врата за долазак иностране радне снаге, чак и кад таква радна места могу да се попуне домаћом радном снагом. И онда имамо да на градњи аутопутева, рецимо Моравском коридору и сличним инвестицијама, раде инострани радници из Турске, Индије са платом од 1.000 – 2.000 долара, док наши домаћи радници раде код иностраних послодаваца у фабрикама за 300 или највише 400 евра месечно. Не мали број радника отишао је трбухом за крухом у иностранство и тамо покушава да нађе себи сигурнији и плаћенији посао. Поставља се питање како је изведена рачуница да су страни партнери и радници на јавним инвестицијама, опет пример Моравског коридора, исплативији од домаћих радника који живе у близини градилишта са својим породицама. Каква је стратегија државе да се ангажују страни радници, а да се прогањају домаћи радници“, рекао је др Радојевић.
Став Народне странке је да држава мора озбиљно да размисли о статусу домаће радне снаге која је лишена скоро свих својих права, па и основног права на рад, у односу на радну снагу из иностранства која има предност код запошљавања и сву заштиту права која проистичу из радног односа.