Аца Јовановић у име Општинског одбора Народне странке Бојник на конференцији за медије говорио је о ситуацији у овој општини.

„Живот у Бојнику се разликује из угла власти и опозиције. Чињеница је да се број становника смањио за скоро 2.000 људи између два пописа, односно у процентима то је 15%. Интересантно је да се не смањује број бирача, има их око 8.500, а број становника је 9.434. Мислим да ту нешто не штима и да су бирачки спискови несређени. Чињеница је и да се у читавој Србији број становника смањује, али код нас је то драстично. Ми смо најнеразвијенија општина у Србији, просечна плата је 49.000, а на теритроији Врачара, најбогатије општине у Србији је 139.000. „Златно доба" живимо од 2012. године, а у Бојнику највише људи живе од пољопривреде и доћи ћемо у ситуацију да нећемо моћи да видимо краву или свињу. У селу које има око 200 домаћинстава, Ђинђуши, имамо једног човека којио се бави производњом млека и има преко 20 крава. Не верујем да више ико у том селу има 20 крава. Са стране долазе фирме у Лесковац, Ниш, Дољевац, али не и у Бојник. Код нас је отворена само једна фирма, „Ауто-стоп" која запошљава 30-ак људи, а сви остали иду у Лесковац да раде. Зато имамо проблем, јер млади одлазе, а посебно они који нису или чији родитељи нису чланови Српске напредне странке. У Бојнику може да се запосли само онај коме дозволи председник општине Ненадовић, човек који је осуђиван. Он за бољитак општине није урадио ништа, људи раде само по јавним установама и школама..."

Јовановић је рекао да се Народна странка залаже да се у Бојнику развија пољопривреда.

„И сам сам више пута предлагао да држава не даје субвенције за отварање фабрика, него да се тај новац улаже у сеоска домаћинства. Да се улаже само у пет домаћинства годишње у 3-4 села, за 6-7 година би имали ученике у школама. Буџет општине који је 600 милиона се троши за богаћење људи на власти и њихових најближих сарадника. А шта се ради и финансира у Бојнику? Мост који наш Скадар на Бојани, започет и тако стоји, а притом нам уопште није потребан. Радимо амфитеатар који нам треба само ако ћемо да се вратимо у стари век... Приоритети треба да буду улице, а ми у центру Бојника имамо блатњаву улицу, на 50 метара од општине. Одрађена је Агробизнис зона којој је промењен назив и сада је Индустријска зона, за чију изградњу је утрошено 200 милиона динара. Тамо има око 2,3 километара асфалта, од чега је један километар улица. Где су ти инвеститори које је Ненадовић помињао да дођу тамо? Имамо камионе за транспорт отпада, а у центру наше пољопривредне зоне имамо депонију која стално гори и нико је не види или се праве да је не виде. Имамо и прање новца кроз уређење тзв. атарских путева. Песак који тамо бацају чим падне киша нестане."

Јовановић додаје да треба оживети и сеоски туризам.

„Имамо Радан планину, чист ваздух, треба направити пут до Ђавоље вароши и Пролом бање преко Радан планине."