Сваку најаву повећаних падавина од РХМЗ-а Београђани са зебњом ишчекују. Последњу деценију су обележиле трагичне поплаве које су однеле много живота, за поднебље умерено континенталне климе којој ми припадамо. Зашто је то тако?

Много је различитих фактора који утичу на појаву поплава у неком насељеном месту, оно што је карактеристично у Београду, за последњу деценију, је превише негативних фактора у коинциденцији.

На првом месту је енормно повећање урбаних зона под грађевинским материјалима (кровови, асфалт, бетон, поплочане површине и др.) које утичу на то да се вода брзо концентрише и површински слива без могућности инфилтрације у тло. У централним општинама је мање од 1м2 зелених површина по становнику, док је европски просек преко 25м2.

Дакле, киша нема могућност да се инфилтрира у тло већ једино може површински да отиче. То доводи до брзе концентрације и појаве водотокова по самим улицама.

На другом месту (а по приоритету решавања проблема за будуће непогоде свакако на првом) је кишна канализација, дренажни системи, канали и црпне станице. У Београду су они потпуно запуштени, јер ова власт не жели да улаже у инфраструктуру, већ само у скупе квадрате. Кишна канализација се не одржава, многе решетке су потпуно напуњене асфалтом, песком, земљом из неких расте вегетација. Има и случајева да су нелегални објекти прикачени на кишну дренажу уместо на канализацију.

Није познато да ли су овом приликом радиле све црпне станице. Међутим по томе да су неки делови града били потпуно поплављени, а други нису, намеће се закључак да неке ипак јесу радиле, али да нису све.

Ауто-пут код Сава Центра има нижу коту нивелете од коте подземних вода код високог водостаја реке Саве. Институт за водопривреду "Јарослав Черни" је урадио систем дренажа да се тај ниво подземних вода спусти испод нивелете пута и то је тако и изведено. Да би овај систем функционисао, неопходно је да функционишу управо црпне станице. Остаће на званичницима града да нам кажу јесу ли радиле и у каквом су стању те пумпе.

На трећем месту, али свакако једнако важном, је запостављање хидротехничких објеката који штите Београд, а посебно Нови Београд од поплава, какви су насипи. У случају пробоја савског насипа, ове сцене које смо синоћ имали прилику да видимо у граду, нису ни најава онога што се може десити. Зато је важно да се овај објекат очува, ревитализује и приведе намени одбране од поплава, а не викенд насељу и брзој саобраћајници.

Са изменама климе појава поплава ће до краја века постати све чешћа. Временска расподела падавина је јако неуједначена са дугим сушним интервалима и кратким интензивним интервалима интензивних падавина, који ће свакако томе допринети.

Ресорни одбори Народне Странке и то Ресорни одбор за заштиту животне средине, Ресорни одбор за саобраћај и Ресорни одбор за урбанизам су предвидели овакав сценарио и Београђанима у 'Програму за Београд' предочили како се о оваквим стварима брине и како се оне решавају и одржавају.

Град мора да одржава и гради кишну канализацију. Црпне станице се морају ремонтовати и ставити у пун погон. Потоци морају бити ослобођени ђубрета да би вода њима несметано текла. Не сме се више ни један метар квадратни зелених површина претворити у бетон.

Народна странка се бори за то да се градом управља домаћински на корист свих његових становника, а не по моделу инвеститорског урбанизма какав је данас на делу. Прекинућемо све штетне пројекте, а уједно ревитализовати градску комуналну инфраструктуру за безбеднији и квалитетнији живот Београђана. Ми држимо реч.

Градски одбор Народне странке Београд
РО за заштиту животне средине
председник РО др Александар Анђелковић