Ресорни одбор Народне странке за заштиту животне средине подсећа јавност да, осим Дана заштите животне средине, на овај дан обележавамо још један важан датум у еколошком календару – Дан националног парка Ђердап. Овај локалитет од међународног значаја део је ЕМЕРАЛД мреже заштићених подручја, потенцијално је подручје Натура 2000 европске еколошке мреже, те је заштићен Карпатском конвенцијом и њеним Протоколом о одрживом управљању шумама, чији је примарни циљ заштита највреднијих шумских комплекса у Европи.
Међутим, Ресорни одбор Народне странке за заштиту животне средине упозорава да подручје једног од наших најживописнијих националних паркова прети да буде изузетно угрожено, услед предлога општине Мајданпек о Нацрту плана детаљне регулације заштићеног подручја „Археолошки локалитет - Лепенски вир“. Наиме, планирана је изградња великог међународног пристаништа и пратећих садржаја у непосредној близини зоне строге заштите која обухвата ретке заједнице копривића и ораха, који су први пут пронађени управо на тлу Ђердапа. Изградња оваквог пристаништа је апсолутно недопустива, јер подразумева изградњу велике бетонске плоче, која би директно и трајно угрозила приобаља Дунава и заштићених станишта и врста, које су Законом о националним парковима већ проглашене као природне вредности од националног значаја. Уместо да локална власт развије већ постојеће пристаниште на територији Доњег Милановца и тиме помогне локалном становништву кроз развој локалне економије и јачање туризма, иста предлаже нови мегаломански пројекат у изузетно заштићеном подручју. Јасно је да власт у Мајданпеку већ дуго пада на испиту из заштите животне средине. Последњи случај нееколошког и нехуманог потеза је заштита интереса приватне компаније Зиђин, уместо заштите златоносне реке Пек, која је нажалост трајно уништена.
Ресорни одбор Народне странке за заштиту животне средине подсећа да се од 10. јула прошле године (2020) подручје Ђердапа налази на УНЕСЦО-овој листи геопаркова и као такав је први геопарк у нашој земљи. Да би одређено подручје добило статус геопарка, неопходно је да се испуне четири услова: (1) постојање геолошког наслеђа од међународног значаја; (2) одговорно управљање подручјем; (3) промотивне активности чији је циљ подстицање развоја локалне економије; (4) умрежавање са другим геопарковима. На својој површини од 1.330 квадратних километара, геопарк Ђердап обухвата део НП Ђердап и друга заштићена подручја од националног и локалног значаја, као што су прерасти у кањону Вратне, прераст Шупља стена, тунелска пећина, прераст у кањону Замне, Бледерија, Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели изворац. Један од најупечатљивијих природних феномена огеопарка Ђердап јесте Ђердапска клисура – најдужа клисура у Европи, дужине преко 100 км. Захваљујући овој клисури, као и реци Дунав кооја ју је снажно креирала, омогућена су научна истраживања и сам развој наука попут палеонтологије, седиментологије, хидрогеологије и геоморфологије.
С обзиром да се статус геопарка обнавља сваке четврте године, Ресорни одбор за заштиту животне средине сматра да је неопходно очувати већ стечене услове, али и са додатном опрезношћу штитити животну средину поменутог подручја, која због најављених активности локалних власти прети да постане веома угрожена.
РО Народне странке за заштиту животне средине