Тајност уговора о концесији Аеродрома Никола Тесла који је дат на управљање француској компанији Ванси, улази у четврту годину и то је само по себи скандал без преседана незабележен у пракси нормалних држава, јер транспарентност овога уговора у почетку није спорила ни сама Влада Србије. То покреће многа питања, од саме судбине аеродрома до будућих потенцијалних негативних и крупних последица јер се ради о јавном добру велике вредности и огромне стратешке важности за државу Србију и то не само у области транспорта и саобраћаја.

Јавност нема представу шта је потписано, шта су тачне обавезе концесионара, јер власт уговор крије “као змија ноге”, иако су више пута премијерка Брнабић и званичници из Министарства саобраћаја обећавали његово обелодањивање. Шта се крије иза ове мистериозности и тајности? Да ли се у уговору и анексима мења суштина оног што нам је медијски представљено? Да ли се скраћује или продужава трајање концесије, да ли се припрема промена концесионара, да ли се смањење годишње накнаде или редукују медијски престављене инвестиције, да ли се припрема отуђење дела аеродрома? Сада делује невероватно, али и не и немогуће у ситуацији “зоне сумрака” у којој се налази потписани уговор.

Јавност је и пре потписивања уговора била ускраћена за студију оправданости концесије која је морала да одговори зашто је Влада одабрала баш концесију као модел будућег управљања аеродромом и да ли је било и других алтернативних начина. Није узет у обзир ни постојећи профит који је компанија до тада остваривала, могућност да сопственим средствима инвестира у свој развој и модернизацију, чак је игнорисан и безбедносни аспект евентуалног управљања АНТ од стране неке стране компаније. Али је свакако сада најважније, да се неизоставно објави интегрални уговор и пратећи анекси концесије. Прави власници, грађани Србије, имају право да на то. 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије