Притисци, застрашивања, откази и неоснована хапшења неистомишљеника одговор су режима на први наговештај уједињења опозиције и јасан знак да је цела земља данас жртва аутократске власти чија пирамида моћи почиње да се урушава.

У недостатку реалних резултата и прекршених обећања о бољем животу, Вучићев режим примењује опробани рецепт из деведесетих, када су страх и притисци на чланове опозиционих странака и одборнике у градовима широм Србије били главни механизам у очувању власти.
 
Недопустиво је да цела Србија буде пословница једне странке и земља уцењених радника, у којој се кажњавају сви који дугачије мисле од актуелне власти и који покажу грађанску храброст.

Доказ томе је Горан Петровић, одборник Народне странке из Трстеника, који је након одбијања да постане одборник владајуће већине данас, после десет година рада, и несумњивих радних резултата добио отказ у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта.
 
Да је страначки дрес једини критеријум за запошљавање уверила се и Соња Арсић, магистар економских наука из Бујановца, која није добила посао предавача на факултету само зато што је члан Главног одбора Народне странке. 

Због партијске (не)припадности, санкционисани су и чланови Народне странке, Јовас и Наташа Адеми, који су упркос факултетском образовању и дугогодишњем радном искуству, деградирани и распоређени на најнижа радна места у Пољопривредној стручној служби у Сенти.  

И то је истина о Вучићевој Србији.

Уценама и притисцима на радном месту изложене су и присталице других опозиционих странака, зато Народна странка оштро осуђује сваки вид репресије и одмазде режима према грађанима Србије који другачије мисле. 

Народна странка се залаже за вредновање знања и професионализма и оштро се противи партизацији државе и сваком виду политичких притисака приликом запошљавања.

Први потпредседник Народне Странке
Мирослав Алексић